TV Shop Blog

1. decembar – Svetski dan borbe protiv side

1. decembra se obeležava Svetski Dan borbe protiv AIDS-a.
HIV je skraćenica koja označava humani imunodeficijentni virus koji napada ćelije imunog Sistema, a Sida (AIDS) označava sindrom stečene imunodeficijencije koji obuhvata stanje bazirano na znacima, simptomima, infekcijama i bolestima koji su povezani sa deficijencijom imunog sistema nadovezanih na infekciju HIV-a.

1. decembar - Svetski dan borbe protiv side
Nastavi sa čitanjem 1. decembar – Svetski dan borbe protiv side

Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od SIDE. To su dve povezane ali različite stvari koje se često pogrešno poistovećuju. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom HIV-a ali to još uvek ne znači da ima SIDU! Do pojave ove bolesti je vremenski period od 2 do10 godina.
Prošle su tri decenije od pojave virusa HIV-a, a nauka još nije uspela da pronađe lek za ovu opaku bolest. Nade za izlečenje se polažu u vakcinu i nove metode presađivanja matičnih ćelija.
Naučnici, ipak, ohrabruju obolele uveravanjem da bi nove metode mogle da daju željeni rezultat ili bar da omoguće bolesnicima život bez svakodnevnog uzimanja lekova.

Dok izlečenje već zaraženih i dalje ostaje teško ostvariv cilj, fokus je trenutno na pokušaju da se spreče nove infekcije. Više od 25 miliona ljudi je preminulo od side otkako je 1981. u Los Anđelesu među homoseksualcima registrovano prvih pet slučajeva. Danas više od 33 miliona ljudi boluje od side, od toga najveći broj u podsaharskoj Africi, u SAD ima milion obolelih a u Srbiji ima preko 3000 registrovanih osoba koje žive sa HIV virusom.
Od side godišnje umre oko dva miliona ljudi, posebno u siromašnim sredinama u kojima su lekovi teško dostupni, ali u visoko razvijenim zemljama, kao što je Amerika, lečenje daje značajne rezultate.
Zaraženi virusom HIV-a koji se redovno leče, danas žive, ako je verovati statistici, nekoliko meseci kraće nego nezaraženi. Moderni lekovi su lakši za upotrebu i mnogi oboleli uzimaju samo jednu pilulu dnevno.

U međuvremenu, slučaj jedinog izlečenog, američkog prevodioca Reja Brauna, koji je 1995, dok je živeo u Nemačkoj, saznao da ima sidu, pruža nove nade u pronalaženje leka.
Naučnici zasnivaju nade na spoznaji da postoje ljudi koji su bili izloženi virusu, a nisu se zarazili jer su imali genetske mutacije koje su im omogućile prirodni imunitet na virus.
Stoga se radi na modifikaciji inficiranih krvnih ćelija kako bi postale imune na HIV. U teoriji, to bi trebalo da ojača imuni sistem dovoljno da pacijentu više nisu potrebni lekovi kako bi virus držao pod kontrolom. Ova istraživanja, međutim, u praksi još ne daju željene rezultate.

Konačno izlečenje od HIV-a za sada nije moguće, ali korišćenjem odgovarajućih terapija moguće je usporiti tok i razvoj bolesti.
Iako je testiranje na HIV anonimno i besplatno, godišnje se u Srbiji testira manje od jednog procenta ukupnog stanovništva i to najviše oko 1. decembra.

Zašto se slavi Dan zahvalnosti?

Dan zahvalnosti ili Thanksgiving je praznik koji se obeležava u Sjedinjenima Američkim Državama i Kanadi od 17. veka. U SAD-u se Dan zahvalnosti obeležava četvrtog četvrtka u novembru, a u Kanadi drugog ponedeljka u oktobru. Ove godine Amerikanci obeležavaju Dan zahvalnosti 26. novembra.
Ali, šta u stvari Amerikanci slave ovog dana?

Nastavi sa čitanjem Zašto se slavi Dan zahvalnosti?

U prošlosti na taj dan izražavala se je zahvalnost Bogu zbog dobre žetve, a danas se želi izreći poštovanje i zahvalnost Bogu, porodici, prijateljima, za sva materijalna dobra, ali i za prijateljske, ljubavne i rodbinske veze.

Stanovnici SAD-a veruju u priču iz jednog hladnog dana kasne jeseni 1621. godine, kada je 46 britanskih doseljenika – od ukupno njih stotinu – jedva preživelo svoju prvu zimu u Novom svetu. Tog su dana večerali plodove žetve s pripadnicima plemena američkih Indijanaca Wampanoag u državi Massachusetts. Tih 46 ljudi ne bi preživelo da im nisu pomogli Indijanci koji su ih naučili svim potrebnim veštinama preživljavanja, bilo da se radi o lovu ili ribolovu, skupljanju jestivih plodova ili obrađivanju zemlje i stočarstvu. Ta lepa i vekovima ukrašavana priča donosi poseban osećaj topline u omiljeni porodični praznik u SAD-u.

Svi Amerikanci s nestrpljenjem očekuju Dan zahvalnosti kako bi se odmorili od posla i proveli trenutke sa celom porodicom. Običaj većine porodica je da se sva deca okupe kod roditelja za trpezom na kojoj je neizostavna punjena ćurka sa prelivom i druge đakonije.

Evo i recepta za punjenu ćurku glaziranu javorovim sirupom

1 veća ćurka
1/2 pakovanja neposoljenog, mekog putera
1 1/2 šolja pileće supe
1 1/2 šolja čistog javorovog sirupa
prethodno pripremljeno biljno punjenje (mešavina belog luka, kockica tost hleba i krekera, celera i peršuna prženog na puteru, mleku uz dodatak belog vina), so, biber i mešavina biljnih začina za meso.

Zagrejte rernu na 220 stepeni. Obrišite ćurku ubrusima i prebacite je u tepsiju. Sve to zajedno neka sat vremena odstoji na sobnoj temperaturi. Napuniti ćurku prethodno pripremljenim punjenjem. Namazati ćurku puterom, posoliti i pobiberiti je. Smanjiti temperaturu rerne na 180 stepeni i peći 45 minuta pokrivenu alu folijom. Povremeno premazujte ćurku sokovima koje meso pusti. Ako tečnost ispari, dodati malo vode.

Dok se ćurka peče pripremajte glazuru od javorovog sirupa tako što ćete ga proključati u maloj šerpi. Postepeno smanjujte temperaturu i krčkajte dok se količina ne smanji na otprilike 3/4 šolje.

Kada skinete alu foliju sa ćurke, premažite je prelivom od javorovog sirupa i nastavite da pečete još 30 minuta, ali nepokrivenu.
Ispečenu ćurku izvadite na oval, a preostali javorov sirup pomešajte sa sokovima koje je ćurka pustila i onda tom mešavinom premažite ćurku.

Šta je tolerancija?

Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra. To je dan koji nas podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ustanovila je Međunarodni dan tolerancije 1995. godine.

Nastavi sa čitanjem Šta je tolerancija?

Tolerancija je prihvatanje bogatstva različitosti ideja i stavova, onih koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja ili koji govore drugim jezikom. Razumeti i prihvatiti mišljenje koje je drugačije od našeg, ili bilo čijeg, je vrlina koja gradi zdrav i miran život unutar zajednice.

UNESCO je 1995. godine dao definiciju tolerancije, koja nastoji unaprediti tradicionalno sagledavanje tolerancije i glasi ovako:

„Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe politički i zakonit zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.
Tolerancija nije koncesija, dobrodušnost ili popustljivost. Tolerancija je, iznad svega aktivan stav potaknut priznanjem univerzalnih ljudskih prava i fundamentalna sloboda drugih. Nikako se ne može koristiti kao opravdanje za kršenje fundamentalnih vrednosti. Tolerancija treba biti primenjiva od strane pojedinaca, grupa i država.
Tolerancija ja odgovornost koja nosi ljudska prava, pluralizam (uključujući kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu zakona. Ona uključuje odbacivanje dogmatizma i apsolutizma i potvrđuje standarde postavljene u instrumentima internacionalnih ljudskih prava.
Dosledno poštovanje ljudskih prava, biti tolerantan, ne znači tolerisanje socijalnih nepravdi ili odbacivanje ili slabljenje tuđih uverenja. To znači biti slobodan, čvrsto se držati svojih uverenja i prihvatati da se i drugi drže svojih. To znači prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita u svojim nastupima, situacijama, govoru, ponašanju i vrednostima imaju pravo živeti u miru i da budu kakvi jesu. Takođe znači da se nečija viđenja ne nameću drugima.“

U današnjem svetu punom različitosti u kulturnom, verskom i nacionalnom smislu tolerancija je jedini način da se te različitosti pomire i da bez obzira na razlike funkcionišemo i živimo jedni sa drugima, prihvatajući i tolerišući različitost.

Ojačajte imunitet prirodnim putem

S dolaskom hladnijih dana i dužim boravkom u zatvorenom prostoru stiže i sezona prehlada, virusa i infekcija…
Ojačajte imunitet na četiri jednostavna načina koji mogu poboljšati vaše ukupno zdravstveno stanje.

Nastavi sa čitanjem Ojačajte imunitet prirodnim putem

1. HRANITE SE ZDRAVO
Da biste se borili protiv bakterija i virusa, vašem telu potrebni su proteini. Ako odaberete nemasna mesa i ribu, dobićete uz belančevine i gvožđe, cink, B vitamine i omega 3 masne kiseline.
Dakle, odaberite neki od izvora proteina uz svaki obrok. Recimo, za doručak popijte jogurt, za ručak napravite neki prilog od pasulja, za užinu pojedite šaku orašastih plodova, a za večeru ispecite nemasno pileće meso.

Ono u šta su nas oduvek uveravale naše bake – da je domaća supa lek za sve je apsolutno tačno – supa ublažava upale, a time i infekcije disajnih puteva…
Jedite ribu i odaberite losos ili tunu dva puta nedeljno. Ove masnije vrste riba bogate su omega 3 masnim kiselinama koje smanjuju rizik od respiratornih infekcija.

Dnevni unos voća i povrća morate povećati, budući da te namirnice smanjuju šansu od dobijanja prehlade za čak 25 odsto. Uz svaki obrok pojedite povrće u dve različite boje. Ne bi bilo loše da nekoliko puta nedeljno pojedete i šitaki pečurke koje prirodno povećavaju broj “ubica” mikroorganizama – T ćelija.

2. UZIMAJTE SUPLEMENTE
U većini apoteka možete pronaći suplemente raznih vitamina. Evo koji su najbolji:

Vitamin D pojačava proizvodnju pomenutih T ćelija, a pošto je teško iz hrane dobiti dovoljno ovog vitamina, uzimajte suplemente.

Restform jastuče
Probiotici poboljšavaju varenje i pojačavaju aktivnost belih krvnih zrnaca.

3. VEŽBAJTE
Jedna velika studija sprovedena 2010. pokazala je da osobe koje su aktivne pet dana u nedelji upola kraće boluju od prehlada.
Drugo istraživanje pokazalo je da imaju dvostruko jači imunitet. Zašto? Izgleda da vežba podstiče trenutni rast ćelija imuniteta.

Tokom pet dana u nedelji trebalo bi da vežbate barem po pola sata. Nemojte preterivati, zato što vežba visokog intenziteta tokom 90 minuta dovodi vaše telo u stanje stresa i tako obara imunitet.

4. SMANJITE STRES
Emocionalni stres tera vaše telo da otpušta kortizol i adrenalin koji smanjuju broj T ćelija. Stres možete odagnati na nekoliko načina:

- Smejte se. Istraživanje na Loma Linda univerzitetu pokazalo je da smeh podstiče prirodne ćelije borce protiv virusa i kancera.
  Vitalmaxx šiacu masažer

Molite se ako ste religiozni, šanse su upola manje da imate visok nivo proteina u krvi koji podstiče zapaljenja. Ukoliko niste vernik, meditirajte nekoliko minuta svakodnevno.
Plešite. To će vas sigurno opustiti, jer je dokazano da ljudi koji plešu 50 minuta uz živu muziku imaju niži nivo kortizola i više antitela.

Da li znate šta je Halloween ili Noć veštica?

Noć veštica ili Halloween je svetkovina koja se u pojedinim zemljama proslavlja 31. oktobra. Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča…

Noć veštica

Dvorišta i kuće se ukrašavaju lutkama kostura, raznoraznim čudovištima, vešticama, čarobnjacima, vampirima i superherojima… Deca idu od vrata do vrata i traže slatkiše…

Praznik Noć veštica je potekao od keltske svetkovine Šaman.
Na ovaj dan ljudi su slavili gospodara smrti i verovali da mrtvi te noći napuštaju grobove i obilaze svoje domove.
Evropski imigranti su bili ti koji su doneli Noć veštica u Sjedinjene Američke Države, gde se slavi od 1920. Noć veštica je jako poznat praznik u kome uživaju milioni ljudi u svetu, uglavnom zapadni svet, a sve više se obeležava i slavi i kod nas.

U Srbiji i regionu je ta paganska kultura prihvaćena poslednjih godina obeležavanjem raznoraznim okupljanjima, predstavama zabavnog karaktera, maskenbalima i noćnim žurkama za mlade pokušavajući da održimo korak sa svetom.

Kod nas je poznat i kao narodni praznik zvan Poklade, koji se obeležava u pojedinim krajevima. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Početkom VII veka rimokatolička crkva dala je legitimitet ovom prazniku. Papa Bonifacije IV, pokušao je da popularizuje katoličku veru. On je uveo praznik Svih svetih na dan posle Noći veštica.

Sveta Petka, zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih

Pravoslavni vernici i Srpska Pravoslavna Crkva 27. oktobra slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Nastavi sa čitanjem Sveta Petka, zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
SVETA Petka uživa ogromno poštovanje kod Srba. Po broju svečara (onih koji su je uzeli za svoju slavu) ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila. Njoj je naš narod posvetio 240 poznatih parohijskih i manastirskih crkava. Mnoge od njih i danas postoje – druge su ostavile značajan trag u prostoru i raznoraznim zapisima.
Hramove ovoj svetiteljki Srbi su počeli da zidaju još u doba Nemanjića. Najviše ih je bilo na Kosovu i Metohiji – kako po gradovima (Prizren, Priština, Peć), tako i po selima.
Sa velikim talasima srpskih seoba poštovanje Svete Petke se sa juga prenosilo do Dalmacije i Mađarske, a najsnažnije se iskazalo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Šumadiji i Sremu.

Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke

Oktobar, međunarodni mesec borbe protiv raka dojke obeležava se u mnogim zemljama širom sveta kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.

mesec borbe protiv raka dojke

Rak dojke je trenutno vodeća maligna bolest kod žena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.
Nastavi sa čitanjem Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke

Prema dostupnim podacima u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1.670.000 hiljada žena, a oko 522.000 žena umre. U Srbiji se svake godine registruje oko 4600 novoobolelih žena od karcinoma dojke, a oko 1600 žena izgubi život. Od ukupnog broja novoobolelih žena u svetu od 20 do 30% žena je mlađe od 50 godina, a oko 33% žena su starosti od 50 do 64 godine.
Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje, šanse za izlečenje i produžetak života su daleko veće nego u slučajevima kada se ova bolest otkrije u kasnoj fazi.

Trenutno ne postoji dovoljno znanja o uzrocima nastanka raka dojke, tako da rano otkrivanje bolesti ostaje kamen temeljac kontrole raka dojke. Rizik da od raka dojke oboli u toku života ima svaka osma žena. Najčešće pominjani rizični faktori za nastanak ove bolesti jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje dece ili rađanje dece u kasnijoj životnoj dobi, nedojenje dece, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola, duvana itd.

Na neke rizikofaktore se ne može uticati, ali postoje rizikofaktori koji se mogu sprečiti. Primarna prevencija ima za cilj promociju zdravih stilova života i prevenciju rizikofaktora za nastanak mnogih bolesti, pa i raka dojke, akcenat se stavlja na:

fizičku aktivnost
pravilnu ishrana
regulisanje telesne težine

Izbor životnih navika igra ključnu ulogu za zdravlje grudi svake žene. Redovna fizička aktivnost, izbegavanje gojaznosti i regulisanje telesne težine, kao i izbalansirana ishrana su bitni faktori za očuvanje zdravlja grudi. Prema dostupnim podacima širenjem svesti o prevenciji rizikofaktora i promenom načina života kod oko 25 do 33% žena može se prevenirati rak dojke.
Pored primarne prevencije i promocije zdravih stilova života jako je bitna i sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje raka dojke.

Sekundarna prevencija kao najčešći put ranog otkrivanja raka dojke sprovodi se preko nacionalnih skrining programa kojima se može smanjiti smrtnost od raka dojke kod oko 35% žena starosti od 50 do 69 godina. Najčešće korišćena skrining metoda je mamografija.
Šta ćete Vi danas uraditi za zdravlje svojih grudi ili osobe do koje vam je stalo?

Zaštitite svoju kožu tokom hladnih jesenjih dana

Jesen je uveliko stigla, a sa njom i hladni i vlažni dani. Naša koža ima veću potrebu za negom i zaštitom nego tokom leta. Na kožu tela, posebno na lice i ruke veoma negativno mogu da deluju hladnoća, vlaga i vetar. Ukoliko se ne zaštitimo, ovaj loš uticaj može da ostavi neželjene promene, ponekad i trajna oštećenja. Osim spoljne zaštite, koži je potrebno obezbediti i odgovarajuću ishranu za ovo doba godine.

Devojka, jesen
Nastavi sa čitanjem Zaštitite svoju kožu tokom hladnih jesenjih dana

Lice je posebno osetljivo i treba ga štititi ne samo od hladnoće i vetra, nego i od smoga u gradovima. Da bi se odbranio od hladnoće, organizam zagreva telo ubrzavajući cirkulaciju. Zbog jače cirkulacije lice postaje rumeno, pa crveno. Ukoliko ovo stanje potraje duže, dolazi do promene u senzibilitetu kože, a može i trajno da ugrozi ili ošteti njene funkcije, pogotovo na kapilarnoj mreži. Zato lice treba negovati odgovarajućim, kvalitetnim kremama i pokrivati zaštitnim puderima. Evo i nekoliko saveta:
• Ujutru se umijte, očistite kožu losionom, a zatim lice namažite hranljivom hidratantnom kremom.

• Ukoliko imate bore na čelu, vratu, obrazima ili oko očiju, preko njih stavite prvo antirid, a zatim kremu za dan. Na suvu i zreliju kožu prvo nanesite serum ili ampulu, zatim antirid i na kraju hidratantnu kremu.

DermaWand PRO mikrostrujni uređaj za negu kože

• Ako imate osećaj zatezanja kože, dodajte joj više kreme, promenite kremu ili je još jednom namažite pred izlazak iz kuće.

• Najbolja zaštita od vetra i hladnoće je puder za lice, u prahu ili tečni, a možete i da ih kombinujete. Preko kreme prvo nanesite tečnu podlogu i kad se osuši četkom stavite puder u prahu.

• Sa ledenim, vetrovitim danima, ali i sezonom grejanja, osetljiva koža usana brzo počinje da se suši i puca. Redovno koristite preparate za negu na prirodnoj bazi, sa ricinusovim uljem ili pčelinjim voskom. Najbolje je da ih mažete uveče, pre spavanja, tako će usta da budu baršunasto glatka kada se probudite.

• Očima takođe smeta hladnoća i vetar, pa je poželjno da ih zaštitite naočarima za sunce.
• Prošireni kapilari posebno su osetljivi, jer se na hladnoći više skupljaju, a ulaskom u toplu prostoriju šire i gube elastičnost. Zato im treba posvetiti posebnu pažnju. Kožu sa crvenilom redovno negujte specijalnom kremom i uvek prvo nanesite tečni, pa puder u prahu. I pored ovakve zaštite, nemojte dugo da boravite na hladnoći, a poželjno je i da lice zaštitite šalom ili maramom.