januar 2015 - TV Shop Blog

Sveti Sava školska slava

U Srbiji je Sveti Sava praznik Dan prosvete. Ova školska slava je povezana sa priredbama koje organizuju đaci za svoje vršnjake, roditelje i nastavnike.

Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić) rođen oko 1174. u deževačkom kraju na planini Goliji, preminuo je 14. januara (po julijanskom kalendaru) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu). Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Bio je brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.
Nastavi sa čitanjem Sveti Sava školska slava

Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu. Međutim, Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.

U Crnoj Gori je ubrzo došlo do borbe za vlast između Savine braće. Zbog toga se Sava vratio u Srbiju, kako bi zaustavio rat. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru.

Godine 1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Ostao je arhiepiskop sve do 1233, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije. Više puta je putovao u Palestinu.

Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.

Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije, spomen na pokojnog oca Stefana Nemanju (Simeona)“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.

Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. spalio Savine mošti na Vračaru. Na mestu za koje se veruje da se to odigralo podignut je Hram Svetog Save. U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete.

Sezona slava još uvek traje

Srbi su jedini narod među pravoslavnim hrišćanima koji slave krsne slave. Grci, Bugari, Rusi, imaju imendane, tj. onog svetitelja čije ime nose i koji ga proslavljaju na drugačiji način od Srba. Srbi slave onog svetitelja na čiji su dan preci primili krštenje, što potvrđuje i sam naziv – krsna slava. Takođe, kada se porodici ili pojedincu desilo nešto važno, uzimalo se da se slavi kao krsna slava taj svetitelj kada se taj događaj desio, recimo, ozdravljenje, izbavljenje od neprijatelja, rođenje dugo željene dece. Na dan krste slave sećaju se svojih svetitelja zaštitnika, koji su zaštitnici domova, a istovremeno su i veza sa precima.
Slava
Nastavi sa čitanjem Sezona slava još uvek traje

Slavljenje slave se održalo do današnjih dana, Srbi su po tome poznati i širom sveta. Na dan slave u kući domaćina se okupljaju gosti, i to ne samo zemljaci već i komšije, prijatelji, kolege ma koje vere bili i kojoj naciji pripadali.

Najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog velikomučenika Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku. Uobičajena je izreka tih dana, da pola Srba slavi, a druga polovina ide u goste. Svetitelj koji se proslavlja trebalo bi da služi na ugled porodici, na njega da se ugledaju u ponašanju i životu. Zato je važno i kako se slava proslavlja.

U kući se sprema kolač za koji se upotrebljava voda koju je sveštenik nekoliko dana pre toga osvetio krstom, bosiljkom i molitvenikom. Potrebno je pripremiti i žito, neki ga kuvaju i melju, mešaju sa orasima i karanfilićem. Sve je popularnije samo malo istucano žito u koji se dodaju razni začini. Kolač i žito sa vinom se zatim na dan slave, ili na večernjoj službi dan ranije koja se zove bdenije, nose u crkvu. Sveštenik će prerezati kolač, a prethodno će ga, kao i žito, preliti vinom, izgovoriće tropare, pesme posvećene u čast svetitelja koji se proslavlja, očitaće i molitvu. Dok sve to radi, potrebno je da bude upaljena sveća na stolu.

Pravilno slavljenje podrazumeva i da ukućani na dan slave budu crkvi, na Svetoj liturgiji, da se pričeste i zatim u svojim domovima dočekuju goste. Priprema se i hrana, vodeći računa da li slava pada na posni ili mrsni dan. Slava nije gozba i preterano pripremanje hrane koja se baca, ne samo da je trošak za domaćina, već i bahatost. Bolje je tog dana pomoći nekom siromašnom, nahraniti ga i obući nego se rasipati uz velike količine jela i pića.

A, šta nije dobro?

– Nije dobro ni proslavljati slavu bez kolača, žita i odlaska u crkvu. To je onda rođendan, obično slavlje a ne slava.

– Slavski kolač ne bi trebalo da sečete vi već sveštenik u crkvi. To je u nekim krajevima bio običaj kada sveštenici nisu mogli da dođu ili ih čak i nije bilo, ali danas nema razloga.

– Slave ne služe za opijanje i prejedanje.

– Nije dobro ne slaviti slavu kada neko u porodici umre. Slava se uvek slavi, makar za najbliže.

– Nemojte spremati mrsnu hranu u posne dane. Ima ljudi koji o tome ne vode računa ili, kako kažu, ne vole ribu i ne žele da je spremaju. Ako slavite slavu važno je da poštujete i posne dane.

– Na slavi uopšte nije obavezno spremanje jela i zvanje gostiju.

– Nije dobro ne praviti slavsko žito. U narodu postoji običaj da se slavsko žito ne sprema za Svetog Iliju ili Aranđelovdan. Slavsko žito je uvek obavezno.

Srpska krsna slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica će ostati upamćena i kao “prvi upis” Srbije na UNESCO- vu listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Vratite staru liniju posle praznika

Prošli su praznici nanizani kao perle na ogrlici 25. Decembar, 31. Decembar, 7.januar, slave i Nove Godine. Postoji nekoliko stvari koje se možemo da uradimo kako bi višak kilograma skinuli.

Fitnes

Ovo je period u godini kada na stolu mami hrana sa divnim bojama i još lepšim ukusom. Ispraznili su se porodični budžeti na raznorazne đakonije sa kaloričnim glavnim jelima, prilozima, salatama i kolačima. Koliki je to broj kalorija, samo dve mrsne sarmice imaju blizu 400 kcal, ukupno bar 3000 kcal dnevno ako jedete „sve po redu“. Kako odoleti prepunoj trpezi i ne sabotirati ranije napore da smršamo?
Nastavi sa čitanjem Vratite staru liniju posle praznika

Ne mora sve da se jede, posebno ne burek i pečenje koji su najkaloričniji, njih preskočite. Jedite sveže organsko voće, zdrava biljna supa je takođe odlično rešenje, salata, 100 – 200gr posnog sira, parče pravog crnog hleba i neka to bude 90% izvora namirnica koje jedete.

Preostalih 10 % može da se provuče do 3 sitna kolača ili 1 parče torte . Kvalitetno crno vino umesto rakije ili žestine će biti odličan izvor antioksidanasa, bar 1 – 2x nedeljno. Takođe i tokom jela i nakon jela pijuckati vruću vodu prokuvanu sa đumbirom za bolje varenje (oko 1dl maksimalno).

Ultramaxx ekstraktor hranljivih sastojaka

Sledeći dan posle slavlja trebalo bi jesti manje zato što je sistem za varenje još opterećen viškom hrane, lagan doručak sa voćnim šejkom ili u blenderu izmiksano zeleno povrće i jabuka ili pomorandža daje sporo oslobađajuće voćne šećere.

Ručak bi trebalo da bude lagan (supa, salata, nemasni sir, integralni hleb), a za večeru mleko ili jaje sa salatom.

Pametnim biranjem najkvalitetnije hrane a ne najkaloričnije ješćemo raznovrsno i smršaćemo .Vremenom naučićemo da hranu vrednujemo i da je pretvorimo u zlatni rudnik energije koji će nam doneti neprocenjivo bogatstvo zdravlja, vitalnosti i energičnosti.

Divna navika jeste leći na levi bok 5 do 10 min posle jela i lagana šetnja 15 min posle ručka ili večere, u trajanju od 30min do 1 h, recimo uz reku ili kroz šumarak. Sprečava se taloženje kilograma na stomaku i bokovima i poboljšava sagorevanje kalorija.

Kao što smo pomenuli na početku teksta, naše navike u ishrani su kao perle na ogrlici, zdrave navike jedna sa drugom čine celinu i punoću, održavaju i odražavaju naš stav da hrana treba da bude naša potreba, a ne gospodar našeg života. Za kreiranje jedne zdrave navike, potrebno je otprilike svakodnevno 21 dan praktikovanja istih.

Mislite na svoje zdravlje tokom cele godine, telo će vam biti zahvalno.

Badnje veče

Topla porodična atmosfera je prva stvar koja vam je potrebna za proslavu Badnje večeri. Sa razlogom su Badnji dan i Božić mnogima omiljeni praznici, jer su to dani kada cela porodica treba da bude na okupu. Nažalost danas je jako malo dana u godini kada je se cela porodica skupi u jednom danu, pa ne čudi što svi vole ove svete praznike. Danas su božićni običaji prilagođeni gradskoj sredini, ali im se i mladi i stariji beskrajno raduju.

Nastavi sa čitanjem Badnje veče

Svaka tradicionalna, srpska, posna trpeza ne može da prođe bez pasulja. Posni pasulj je i ovog dana glavno jelo. Uz njega ide salata od rotkve i praziluka, a možete staviti i kiselu salatu od cvekle i šargarepe.

Nakon pasulja dolazi riba, koja u posnoj trpezi menja pečenje. Od ribljih specijaliteta najčešće se biraju šaran ( dimljeni ili samo prženi ), oslić, girica, u novije vreme razni fileti i riblje prerađevine koje su jednostavnije za jelo i spremanje, a u manjoj meri skuša, haringa, ili neka domaća rečna riba.

Za Badnju trpezu ne zaboravite voće koje vam može biti najbolji desert. Ovog dana lepo je spremiti korpicu punu voća, koštunjavog ( orasi i lešnici ) i suvog ( suve urme, smokve, šljive, grožđe…. ).

Dosta ljudi se odlučuje i na južno voće, poput banana, pomorandži, mandarina; ili domaćih poput jabuka. Bogata korpica sa voćem je dakle sastavni deo posne trpeze za Badnje veče. Možete je i ukrasili sa malo slame i badnjaka, koji se nalazi u gotovo svakoj dekoraciji za Božićne praznike.

Kada je reč o desertu, mnoge domaćice se najčešće odlučuju za baklavu, jedan od najpopularnijih posnih slatkiša. Naravno postoji i čitav niz torti i sitnih kolača za koji se možete odlučiti.

Za desert ne morate odvajati mnogo vremena osim ako imate mališane u kući pa želite da ih obradujete. Dakle jedna vrsta slatkiša i korpa sa voćem sasvim su dovoljni za svečanu večeru na Badnji dan.

Za Badnje veče nije loše pripremiti bocu crnog vina i nazdraviti sa ukućanima za zdravlje i sreću u predstojećoj godini koja je pred vama.