Ako se ijedan sindrom može nazvati fascinantnim, to je hrkanje. Proglašeno je za drugu po neprijatnosti buku koju proizvodi ljudski organizam, staro je koliko i samo spavanje i nije pod kontrolom naše volje, te na njega ne možemo uticati.
Nastavi sa čitanjem Pobedite hrkanje
Za hrkanje kažemo da je uobičajeno, ali ne i normalno. Ono je najveći ubica mirnih spavaćih soba i zbog njega su propali mnogi inače uspešni brakovi. Hrkanje je bolest bračnog partnera, bolest slušaoca, sunovrat romantike, ponor za svaku idilu, ali i krajnji test koliko volite svog partnera. Istina je da žene ređe hrču i da je buka koju pri tome proizvode znatno manjeg intenziteta nego kod muškaraca. Obično ljudi ne čuju sebe dok hrču, ali hrkanje ometa san onoga ko spava pored hrkača.
UZROCI
Hrkanje se susreće kod oba pola, kod svih rasa i na svim kontinentima. Nekih 30 do 35 odsto odraslih osoba zahrču bar ponekad, a 20 do 25 odsto hrču stalno. Oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena starijih od 60 godina skloni su ovoj pojavi, a ovaj sindrom je dva do tri puta prisutniji kod jačeg pola. Učestalost hrkanja podstiču: preterano uzimanje hrane pre spavanja, konzumiranje alhohola u večernjim satima, gojaznost, upotreba sedativa, konstitucija, spavanje na leđima. Dve trećine ljudi koji su suočeni sa ovim simptomom imaju telesnu težinu bar 20 odsto iznad normale.
Danas su poznati skoro svi etiološki faktori vezani za ovaj sindrom, ali ono što je ostalo nejasno je kada će neko početi da hrče i da li će uopšte hrkati, te kada će hrkanje preći u apneju (prekidi disanja tokom spavanja). Mnogobrojna ispitivanja nisu dala odgovore na navedena pitanja. Pitanje površnijeg sna bučnog spavača je rastumačeno, ali ostala je enigma zašto oni ne čuju svoju „muziku“ iako ona može biti intenziteta i preko 90 decibela.
Ova pojava, ako se ne preduzme lečenje, traje do kraja života, sa tendencijom pogoršanja i prelaženja u terminalnu fazu poznatu pod imenom sleep apnea (pauze u disanju). Tada hrkanje obično ostavlja posledice i na druge organe i sisteme.
Više od 40 odsto osoba koje bučno spavaju žale se na otežano disanje na nos. Kliničkim pregledom kod njih se uočavaju neka patološka stanja u nosu: iskrivljena nosna pregrada, uvećane nosne školjke, alergijski rinitis, polipi, a sve to doprinosi patofiziologiji ronhopatije (hrkanja). Eliminisanjem ovih stanja u oko 20 odsto slučajeva moguće je reducirati buku kod spavanja ili hrkanje svesti na tolerantan nivo.
Povećana telesna težina je glavni faktor rizika ovog sindroma. Uz to, ulogu igra i konstitucija, pol, uzrast i neki drugi faktori. Spavanje na leđima potencira hrkanje i više od 80 odsto vremena „testeraši“ provode spavajući na leđima. Obilno konzumiranje alkohola pre spavanja, masna i teška hrana u večernjim satima kao i korišćenje sedativa pogoršaće hrkanje. Analizirajući učestalost hrkanja u odnosu na vreme spavanja, ustanovljeno je da je ono najprisutnije u periodu između 22 i 24 h, kao i između 4 i 6 h, što je povezano sa ciklusima sna.
ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI PROBLEM
Iako se hrkanje smatra sporednim simptomom, višestruko zalazi u zdrav život čoveka. Od simptoma koji se susreću kod ovih pacijenata, pored bučnog i nemirnog spavanja dominira preterana dnevna pospanost, hronični umor (pacijenti se bude umorniji nego uveče kada legnu), suva usta, frontalne glavobolje, promene u raspoloženju. Ako je hrkanje udruženo sa apneom (pauzama u disanju), mogu se razviti brojni simptomi kao što su povišen krvni pritisak, nepravilan rad srca, moždani udar, dijabetes, a kod dece noćno mokrenje.
TERAPIJA
Kvalitetna dijagnostika ovog sindroma iziskuje primenu polisomnografije kao zlatnog standarda u evaluaciji stanja ovih pacijenata. Tokom takvog ispitivanja dolazimo do određenih parametara od kojih su najvažniji stepen oksigenacije, dužina i broj pauza u disanju, oscilacije krvnog pritiska i rada srca, intenzitet buke. Da bi se odredilo mesto najvećeg suženja vazdušnog puta koristi se druga tehnika (APNEAGRAF), koja daje podatke o vremenu, nivou i stepenu okluzije. Na osnovu oba nalaza vrši se selekcija pacijenata za hirurški ili nehirurški tretman. Ne treba izostaviti ni klinički ORL pregled kojim možemo u nemalom broju slučajeva detektovati uzrok pomenutih smetnji.
Da bi se rešili ove neprijatne pojave, neke mere samopomoći mogu biti od koristi. Kao prvo, preporučuje se redukcija telesne težine i njeno dovođenje u normalu, izbegavanje obilnih večera i prevelikog konzumiranja pića, izbegavanje sedativa i sredstava za spavanje, obavezno fizičko vežbanje i šetnje, spavanje na strani sa uzdignutim uzglavljem mogu dati povoljne rezultate kod blažih i povremenih ronhopatičara. Kod osoba koje „muziciraju“ u svakom položaju i poziciji tela, pa čak i kada spavaju na stomaku, tretman iziskuje primenu određenih sprava i naprava, ili hirurškog rešavanja problema. Dentalne proteze koje pomeraju donju vilicu prema napred i time drže otvorenim vazdušni put mogu sprečiti hrkanje. Aparati koji pod pozitivnim pritiskom ubacuju vazduh u pluća, prvenstveno se koriste kod apneičara i predstavljaju najbolju opciju nehirurškog tretmana ovih pacijenata. Hirurško lečenje.
NA KRAJU – HIRURGIJA
Opstrukcije su anatomsko-patološki problem koji zadire u domen hirurgije od koje se očekuje da pacijentima omogući da budućnost provedu mirno spavajući, bez hrkanja. Operacijom se proširuje suženi dio disajnog puta koji postaje dovoljno otvoren i stabilan tokom cele noći, svake noći. Nekada nije moguće jednom hirurškom intervencijom modifikovati sva ta suženja, te se držimo principa: proširiti najpre mesto najvećeg suženja, a kasnije utvrditi da li ima potrebe za naknadnim operacijama. Ako hrkanja više nema, ili ako ono nije više problem, smatra se da je operacija uspela. Uspeh ovih intervencija – ako je mesto suženja baza jezika, je oko 70 odsto. Hirurške intervencije se mogu izvoditi klasičnim rezom, primenom lasera ili radiofrekventnih talasa.
Na kraju i pitanje koje najčešće postavljaju pacijenti: da li je hrkanje izlečivo? U većini slučajeva da, samo nemojte odustati od tog cilja.
O AUTORU
Prim mr sci med dr Novak Vukoje problemom hrkanja i noćnog gušenja bavi se preko dve decenije. Objavio je dve knjige iz ovoga domena: „Hrkanje i kako ga sprečiti“ i „Hrkanje i noćno gušenje-problemi i rešenja“. Prvi je u bivšoj Jugoslaviji operisao pacijenta koji je patio od notornog hrkanja i noćnog gušenja. Izveo je preko hiljadu hirurških intervencija kod bučnih spavača. Ima vlastitu inovativnu tehniku za rešenje uvulo-palatinalne opstrukcije. Ubeđen je da budućnost lečenja ovih sindroma nije u hirurškim postupcima, mada oni u ovoj fazi razvoja medicinske nauke ostaju primarni.
Živi i radi u Novom Sadu.
Izvor: b92.net
