novembar 2015 - TV Shop Blog

Zašto se slavi Dan zahvalnosti?

Dan zahvalnosti ili Thanksgiving je praznik koji se obeležava u Sjedinjenima Američkim Državama i Kanadi od 17. veka. U SAD-u se Dan zahvalnosti obeležava četvrtog četvrtka u novembru, a u Kanadi drugog ponedeljka u oktobru. Ove godine Amerikanci obeležavaju Dan zahvalnosti 26. novembra.
Ali, šta u stvari Amerikanci slave ovog dana?

Nastavi sa čitanjem Zašto se slavi Dan zahvalnosti?

U prošlosti na taj dan izražavala se je zahvalnost Bogu zbog dobre žetve, a danas se želi izreći poštovanje i zahvalnost Bogu, porodici, prijateljima, za sva materijalna dobra, ali i za prijateljske, ljubavne i rodbinske veze.

Stanovnici SAD-a veruju u priču iz jednog hladnog dana kasne jeseni 1621. godine, kada je 46 britanskih doseljenika – od ukupno njih stotinu – jedva preživelo svoju prvu zimu u Novom svetu. Tog su dana večerali plodove žetve s pripadnicima plemena američkih Indijanaca Wampanoag u državi Massachusetts. Tih 46 ljudi ne bi preživelo da im nisu pomogli Indijanci koji su ih naučili svim potrebnim veštinama preživljavanja, bilo da se radi o lovu ili ribolovu, skupljanju jestivih plodova ili obrađivanju zemlje i stočarstvu. Ta lepa i vekovima ukrašavana priča donosi poseban osećaj topline u omiljeni porodični praznik u SAD-u.

Svi Amerikanci s nestrpljenjem očekuju Dan zahvalnosti kako bi se odmorili od posla i proveli trenutke sa celom porodicom. Običaj većine porodica je da se sva deca okupe kod roditelja za trpezom na kojoj je neizostavna punjena ćurka sa prelivom i druge đakonije.

Evo i recepta za punjenu ćurku glaziranu javorovim sirupom

1 veća ćurka
1/2 pakovanja neposoljenog, mekog putera
1 1/2 šolja pileće supe
1 1/2 šolja čistog javorovog sirupa
prethodno pripremljeno biljno punjenje (mešavina belog luka, kockica tost hleba i krekera, celera i peršuna prženog na puteru, mleku uz dodatak belog vina), so, biber i mešavina biljnih začina za meso.

Zagrejte rernu na 220 stepeni. Obrišite ćurku ubrusima i prebacite je u tepsiju. Sve to zajedno neka sat vremena odstoji na sobnoj temperaturi. Napuniti ćurku prethodno pripremljenim punjenjem. Namazati ćurku puterom, posoliti i pobiberiti je. Smanjiti temperaturu rerne na 180 stepeni i peći 45 minuta pokrivenu alu folijom. Povremeno premazujte ćurku sokovima koje meso pusti. Ako tečnost ispari, dodati malo vode.

Dok se ćurka peče pripremajte glazuru od javorovog sirupa tako što ćete ga proključati u maloj šerpi. Postepeno smanjujte temperaturu i krčkajte dok se količina ne smanji na otprilike 3/4 šolje.

Kada skinete alu foliju sa ćurke, premažite je prelivom od javorovog sirupa i nastavite da pečete još 30 minuta, ali nepokrivenu.
Ispečenu ćurku izvadite na oval, a preostali javorov sirup pomešajte sa sokovima koje je ćurka pustila i onda tom mešavinom premažite ćurku.

Šta je tolerancija?

Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra. To je dan koji nas podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ustanovila je Međunarodni dan tolerancije 1995. godine.

Nastavi sa čitanjem Šta je tolerancija?

Tolerancija je prihvatanje bogatstva različitosti ideja i stavova, onih koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja ili koji govore drugim jezikom. Razumeti i prihvatiti mišljenje koje je drugačije od našeg, ili bilo čijeg, je vrlina koja gradi zdrav i miran život unutar zajednice.

UNESCO je 1995. godine dao definiciju tolerancije, koja nastoji unaprediti tradicionalno sagledavanje tolerancije i glasi ovako:

„Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe politički i zakonit zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.
Tolerancija nije koncesija, dobrodušnost ili popustljivost. Tolerancija je, iznad svega aktivan stav potaknut priznanjem univerzalnih ljudskih prava i fundamentalna sloboda drugih. Nikako se ne može koristiti kao opravdanje za kršenje fundamentalnih vrednosti. Tolerancija treba biti primenjiva od strane pojedinaca, grupa i država.
Tolerancija ja odgovornost koja nosi ljudska prava, pluralizam (uključujući kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu zakona. Ona uključuje odbacivanje dogmatizma i apsolutizma i potvrđuje standarde postavljene u instrumentima internacionalnih ljudskih prava.
Dosledno poštovanje ljudskih prava, biti tolerantan, ne znači tolerisanje socijalnih nepravdi ili odbacivanje ili slabljenje tuđih uverenja. To znači biti slobodan, čvrsto se držati svojih uverenja i prihvatati da se i drugi drže svojih. To znači prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita u svojim nastupima, situacijama, govoru, ponašanju i vrednostima imaju pravo živeti u miru i da budu kakvi jesu. Takođe znači da se nečija viđenja ne nameću drugima.“

U današnjem svetu punom različitosti u kulturnom, verskom i nacionalnom smislu tolerancija je jedini način da se te različitosti pomire i da bez obzira na razlike funkcionišemo i živimo jedni sa drugima, prihvatajući i tolerišući različitost.

Ojačajte imunitet prirodnim putem

S dolaskom hladnijih dana i dužim boravkom u zatvorenom prostoru stiže i sezona prehlada, virusa i infekcija…
Ojačajte imunitet na četiri jednostavna načina koji mogu poboljšati vaše ukupno zdravstveno stanje.

Nastavi sa čitanjem Ojačajte imunitet prirodnim putem

1. HRANITE SE ZDRAVO
Da biste se borili protiv bakterija i virusa, vašem telu potrebni su proteini. Ako odaberete nemasna mesa i ribu, dobićete uz belančevine i gvožđe, cink, B vitamine i omega 3 masne kiseline.
Dakle, odaberite neki od izvora proteina uz svaki obrok. Recimo, za doručak popijte jogurt, za ručak napravite neki prilog od pasulja, za užinu pojedite šaku orašastih plodova, a za večeru ispecite nemasno pileće meso.

Ono u šta su nas oduvek uveravale naše bake – da je domaća supa lek za sve je apsolutno tačno – supa ublažava upale, a time i infekcije disajnih puteva…
Jedite ribu i odaberite losos ili tunu dva puta nedeljno. Ove masnije vrste riba bogate su omega 3 masnim kiselinama koje smanjuju rizik od respiratornih infekcija.

Dnevni unos voća i povrća morate povećati, budući da te namirnice smanjuju šansu od dobijanja prehlade za čak 25 odsto. Uz svaki obrok pojedite povrće u dve različite boje. Ne bi bilo loše da nekoliko puta nedeljno pojedete i šitaki pečurke koje prirodno povećavaju broj “ubica” mikroorganizama – T ćelija.

2. UZIMAJTE SUPLEMENTE
U većini apoteka možete pronaći suplemente raznih vitamina. Evo koji su najbolji:

Vitamin D pojačava proizvodnju pomenutih T ćelija, a pošto je teško iz hrane dobiti dovoljno ovog vitamina, uzimajte suplemente.

Restform jastuče
Probiotici poboljšavaju varenje i pojačavaju aktivnost belih krvnih zrnaca.

3. VEŽBAJTE
Jedna velika studija sprovedena 2010. pokazala je da osobe koje su aktivne pet dana u nedelji upola kraće boluju od prehlada.
Drugo istraživanje pokazalo je da imaju dvostruko jači imunitet. Zašto? Izgleda da vežba podstiče trenutni rast ćelija imuniteta.

Tokom pet dana u nedelji trebalo bi da vežbate barem po pola sata. Nemojte preterivati, zato što vežba visokog intenziteta tokom 90 minuta dovodi vaše telo u stanje stresa i tako obara imunitet.

4. SMANJITE STRES
Emocionalni stres tera vaše telo da otpušta kortizol i adrenalin koji smanjuju broj T ćelija. Stres možete odagnati na nekoliko načina:

- Smejte se. Istraživanje na Loma Linda univerzitetu pokazalo je da smeh podstiče prirodne ćelije borce protiv virusa i kancera.
  Vitalmaxx šiacu masažer

Molite se ako ste religiozni, šanse su upola manje da imate visok nivo proteina u krvi koji podstiče zapaljenja. Ukoliko niste vernik, meditirajte nekoliko minuta svakodnevno.
Plešite. To će vas sigurno opustiti, jer je dokazano da ljudi koji plešu 50 minuta uz živu muziku imaju niži nivo kortizola i više antitela.