Kategorija: Kuća i bašta

Gotovo svi koji rade u kancelarijama znaju kako izgleda kada su im oči umorne.
Oko 80 odsto ljudi koji provode više od tri sata dnevno pred računarom misli da im to stvara probleme, a polovina ih kaže da im to šteti očima, navodi nemački savez oftalmologa.
Pacijenti kao simptome navode suve oči, zamagljen pogled, glavobolje, osetljivost na svetlo i umor.

Važno je da ljudi koji rade za računarima prave pauze, idealno bi bilo nekoliko puta, jer će to pomoći bolje nego ijedan dugi odmor.
Biljke u kancelariji dobre su za prevenciju suvih očiju jer one dodaju vlažnost vazduhu.

Uz to, monitor bi trebalo držati pod pravim uglom u odnosu na prozor i svetiljke. Treba izbegavati indirektno osvetljenje, a oči bi trebalo da budu 50 do 80 centimetara udaljene od ekrana.
Najvažnije je ipak redovno ići na preglede kod oftalmologa kako bi se na vreme otkrili i ispravili problemi s vidom.

Izvor: b92.net

Sa pojavom hladnih dana pojavljuju se i virusi i prehlade. Simptomi koji se javljaju kod pacijenata koji imaju respiratorne viruse su kijavica, kašalj i iskašljavanje, gušobolja, malaksalost pa i temperatura. Stomačni virusi izazivaju retku stolicu, nagon za povraćanje i mučninu.

Iako se najčešće ovi virusi javljaju odvojeno, nekada se mogu i preplitati, pa se nemojte iznenaditi ako imate i jedne i druge simptome.
Kašalj je najjači uveče i ujutru prilikom buđenja. Praćen je i
temperaturom, uglavnom ne višom od 38,5 stepeni. Deca često povraćaju tokom noći. Ova vrsta virusa praćena je glavoboljom, gubitkom apetita i malaksalošću.

Stomačni virusi traju tri do četiri dana, ukoliko se pacijent pridržava dijetetskih preporuka doktora, dok respiratorni virusi traju nešto duže, te vas mogu lomiti i do deset dana.

Blagu temperaturu ne treba skidati, jer će zahvaljujući njoj virus brže otići. Preporučuje se unošenje dosta tečnosti, čajeva, koristiti pastile protiv bolova u grlu i eventualno analgetik ukoliko osećate bolove u mišićima.

Od početka septembra broj obolelih raste. Ipak, nema mesta za paniku, slika je uobičajena kao i svake godine i ne radi se o gripu. Grip nas očekuje tek u decembru, a ove godine je karakteristično da su na meti virusa donji respiratorni putevi.

1
Operite sve. Pre nego što odložite svoju zimsku odeću proverite da li je sve oprano (ili hemijski očišćeno). Insekti se hrane znojem i mrtvim ćelijama kože, tako da Vaša odeća treba da bude dobro oprana pre nego što je odložite.

2
Čuvajte odeću u vakuum kesama ili odlagačima za odeću koji imaju zatvarače. Nemojte koristiti kartonske kutije (pogotovo ako živite u vlažnoj sredini), jer su osetljive na vlagu!

3
Ubacite malo lavande. Da bi držali moljce na odstojanju, ubacite u svoju odeću vrećice pune lavande ili loptice pamuka natopljene esencijalnim uljem lavande. Ne samo da je lavanda prirodni rasterivač moljaca, takođe je i antibakterijska i antifungalna.

4
Odložite kese i odlagače sa odećom na hladno i suvo mesto. Ako su Vaše potkrovlje ili podrum vlažni ili topli, izbegavajte čuvanje odeće tamo – mogu dobiti plesni. Umesto toga, stavite odeću u zadnji deo ormara ili ispod kreveta.

5
Ako držite haljine i košulje na vešalicama u svom ormanu prekrijte ih zaštitnim vrećama za odeću.

6
Odložite svoju zimsku obuću. Pre nego što odložite svoje čizme i duboke cipele proverite da li im je potrebna nova flekica ili uložak? Popravite ih pre nego što ih odložite. Čizme napunite starim novinama ili toalet papirom kako bi ste osigurali da održe svoju formu, a zatim ih odložite.

7
Stavite parfimisani sapun sa odećom kako bi je čuvao od ustajalih mirisa. Kada izvadite odeću iz ormana sledeće sezone biće puna Vašeg omiljenog mirisa.

8
Soda bikarbona nije samo veliki ne-toksičan, višenamenski čistač, takođe apsorbuje i mirise buđi ili plesni. Postavite kutiju sa sodom bikarbonom na podu ormara ili u svojim fiokama da se bori sa najupornijim gljivicama.

U prošlosti na taj dan izražavala se je zahvalnost Bogu zbog dobre žetve, a danas se želi izreći poštovanje i zahvalnost Bogu, porodici, prijateljima, za sva materijalna dobra, ali i za prijateljske, ljubavne i rodbinske veze.

Stanovnici SAD-a veruju u priču iz jednog hladnog dana kasne jeseni 1621. godine, kada je 46 britanskih doseljenika – od ukupno njih stotinu – jedva preživelo svoju prvu zimu u Novom svetu. Tog su dana večerali plodove žetve s pripadnicima plemena američkih Indijanaca Wampanoag u državi Massachusetts. Tih 46 ljudi ne bi preživelo da im nisu pomogli Indijanci koji su ih naučili svim potrebnim veštinama preživljavanja, bilo da se radi o lovu ili ribolovu, skupljanju jestivih plodova ili obrađivanju zemlje i stočarstvu. Ta lepa i vekovima ukrašavana priča donosi poseban osećaj topline u omiljeni porodični praznik u SAD-u.

Svi Amerikanci s nestrpljenjem očekuju Dan zahvalnosti kako bi se odmorili od posla i proveli trenutke sa celom porodicom. Običaj većine porodica je da se sva deca okupe kod roditelja za trpezom na kojoj je neizostavna punjena ćurka sa prelivom i druge đakonije.

Evo i recepta za punjenu ćurku glaziranu javorovim sirupom

• 1 veća ćurka
• 1/2 pakovanja neposoljenog, mekog putera
• 1 1/2 šolja pileće supe
• 1 1/2 šolja čistog javorovog sirupa
• prethodno pripremljeno biljno punjenje (mešavina belog luka, kockica tost hleba i krekera, celera i peršuna prženog na puteru, mleku uz dodatak belog vina), so, biber i mešavina biljnih začina za meso.

Zagrejte rernu na 220 stepeni. Obrišite ćurku ubrusima i prebacite je u tepsiju. Sve to zajedno neka sat vremena odstoji na sobnoj temperaturi. Napuniti ćurku prethodno pripremljenim punjenjem. Namazati ćurku puterom, posoliti i pobiberiti je. Smanjiti temperaturu rerne na 180 stepeni i peći 45 minuta pokrivenu alu folijom. Povremeno premazujte ćurku sokovima koje meso pusti. Ako tečnost ispari, dodati malo vode.

Dok se ćurka peče pripremajte glazuru od javorovog sirupa tako što ćete ga proključati u maloj šerpi. Postepeno smanjujte temperaturu i krčkajte dok se količina ne smanji na otprilike 3/4 šolje.

Kada skinete alu foliju sa ćurke, premažite je prelivom od javorovog sirupa i nastavite da pečete još 30 minuta, ali nepokrivenu.
Ispečenu ćurku izvadite na oval, a preostali javorov sirup pomešajte sa sokovima koje je ćurka pustila i onda tom mešavinom premažite ćurku.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
SVETA Petka uživa ogromno poštovanje kod Srba. Po broju svečara (onih koji su je uzeli za svoju slavu) ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila. Njoj je naš narod posvetio 240 poznatih parohijskih i manastirskih crkava. Mnoge od njih i danas postoje – druge su ostavile značajan trag u prostoru i raznoraznim zapisima.
Hramove ovoj svetiteljki Srbi su počeli da zidaju još u doba Nemanjića. Najviše ih je bilo na Kosovu i Metohiji – kako po gradovima (Prizren, Priština, Peć), tako i po selima.
Sa velikim talasima srpskih seoba poštovanje Svete Petke se sa juga prenosilo do Dalmacije i Mađarske, a najsnažnije se iskazalo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Šumadiji i Sremu.

Lice je posebno osetljivo i treba ga štititi ne samo od hladnoće i vetra, nego i od smoga u gradovima. Da bi se odbranio od hladnoće, organizam zagreva telo ubrzavajući cirkulaciju. Zbog jače cirkulacije lice postaje rumeno, pa crveno. Ukoliko ovo stanje potraje duže, dolazi do promene u senzibilitetu kože, a može i trajno da ugrozi ili ošteti njene funkcije, pogotovo na kapilarnoj mreži. Zato lice treba negovati odgovarajućim, kvalitetnim kremama i pokrivati zaštitnim puderima. Evo i nekoliko saveta:
• Ujutru se umijte, očistite kožu losionom, a zatim lice namažite hranljivom hidratantnom kremom.

• Ukoliko imate bore na čelu, vratu, obrazima ili oko očiju, preko njih stavite prvo antirid, a zatim kremu za dan. Na suvu i zreliju kožu prvo nanesite serum ili ampulu, zatim antirid i na kraju hidratantnu kremu.

• Ako imate osećaj zatezanja kože, dodajte joj više kreme, promenite kremu ili je još jednom namažite pred izlazak iz kuće.

• Najbolja zaštita od vetra i hladnoće je puder za lice, u prahu ili tečni, a možete i da ih kombinujete. Preko kreme prvo nanesite tečnu podlogu i kad se osuši četkom stavite puder u prahu.

• Sa ledenim, vetrovitim danima, ali i sezonom grejanja, osetljiva koža usana brzo počinje da se suši i puca. Redovno koristite preparate za negu na prirodnoj bazi, sa ricinusovim uljem ili pčelinjim voskom. Najbolje je da ih mažete uveče, pre spavanja, tako će usta da budu baršunasto glatka kada se probudite.

• Očima takođe smeta hladnoća i vetar, pa je poželjno da ih zaštitite naočarima za sunce.
• Prošireni kapilari posebno su osetljivi, jer se na hladnoći više skupljaju, a ulaskom u toplu prostoriju šire i gube elastičnost. Zato im treba posvetiti posebnu pažnju. Kožu sa crvenilom redovno negujte specijalnom kremom i uvek prvo nanesite tečni, pa puder u prahu. I pored ovakve zaštite, nemojte dugo da boravite na hladnoći, a poželjno je i da lice zaštitite šalom ili maramom.

1
Operite sve. Pre nego što odložite svoju letnju odeću proverite da li je sve oprano (ili hemijski očišćeno). Insekti se hrane znojem i mrtvim ćelijama kože, tako da Vaša odeća treba da bude dobro oprana pre nego što je odložite.

2
Čuvajte odeću u vakuum kesama ili odlagačima za odeću koji imaju zatvarače. Nemojte koristiti kartonske kutije (pogotovo ako živite u vlažnoj sredini), jer su osetljive na vlagu!

3
Ubacite malo lavande. Da bi držali moljce na odstojanju, ubacite u svoju odeću vrećice pune lavande ili loptice pamuka natopljene esencijalnim uljem lavande. Ne samo da je lavanda prirodni rasterivač moljaca, takođe je i antibakterijska i antifungalna.

4
Odložite kese i odlagače sa odećom na hladno i suvo mesto. Ako su Vaše potkrovlje ili podrum vlažni ili topli, izbegavajte čuvanje odeće tamo – mogu dobiti plesni. Umesto toga, stavite odeću u zadnji deo ormara ili ispod kreveta.

5
Ako držite haljine i košulje na vešalicama u svom ormanu prekrijte ih zaštitnim vrećama za odeću.

6
Odložite svoju letnju obuću. Pre nego što odložite svoje sandale i japanke proverite da li im je potrebna nova flekica ili uložak? Popravite ih pre nego što ih odložite. Cipele i baletanke napunite starim novinama ili toalet papirom kako bi se osigurali da održe svoju formu, a zatim ih odložite.

7
Stavite parfimisani sapun sa odećom kako bi je čuvao od ustajalih mirisa. Kada izvadite odeću iz ormana sledeće sezone biće puna Vašeg omiljenog mirisa.

8
Soda bikarbona nije samo veliki ne-toksičan, višenamenski čistač, takođe apsorbuje i mirise buđi ili plesni. Postavite kutiju sa sodom bikarbonom na podu ormara ili u svojim fiokama da se bori sa najupornijim gljivicama.