decembar 2015 - TV Shop Blog

Šminka koja traje celu noć!

Praznični dani i noći, ostanci do jutarnjih časova, a pogotovo doček Nove godine, zahtevaju dugi perfektan mejkap, koji u kombinaciji sa ostankom u provodu do ranih jutarnjih časova može da postane katastrofalan. Obratite, zato, pažnju na ove savete kako biste izbegli takav scenario.

Crveni karmin
Nastavi sa čitanjem Šminka koja traje celu noć!

Prvo, što se tena tiče, nemojte za tečnu podlogu uzimati proizvode koji su mnogo teški, već se odlučite za tečnije i kremastije podloge i BB kreme, koje ćete naneti u dva tanka sloja na lice, a preko samo fiksirajte puderom u kamenu. Tako ćete izjednačiti ten, a to neće biti previše očigledno. Obavezno nosite kameni puder za korekcije u toku noći, kao i papiriće koji upijaju masnoću, za instant matiranje na licu mesta.

Ako želite da vaše oči izgledaju besprekorno tokom cele noći, tajna je u slojevima koje nanosite na kapke. Tako ćete uspeti u nameri da se senka za oči ne razmaže ili da ne izbledi.

Za početak, napravite dobru bazu. Nanesite sloj običnog korektora oko očiju, ali ne i na kapke, jer će u tom slučaju senka lako spasti. Umesto toga, stavite prajmer za senku i to će biti najbolja baza koja će sprečiti ne samo spadanje senke u prahu, već i stvaranje nabora u pregibima kapka. Tanak sloj masne senke će biti dobra alternativa ako nemate prajmer.

Nanesite senku po izboru i lagano pređite vlažnom četkicom sa bronzerom ili rumenilom preko celog oka i samim tim dodajete još jedan sloj preko senke, koji će da spreči razmazivanje.

Uvijte trepavice – samo tako se vaša maskara neće razmazivati.

Što se karmina tiče, prvo uokvirite usne olovkom i istom tom olovkom popunite cele usne; to će stvoriti dobru bazu. Nanesite, zatim, jedan sloj karmina, stavite papirnu maramicu na usne i “poljubite” je – tako ćete skinuti višak ruža a ono što ostane na usnama će, sa olovkom, činiti fiksnu bazu koju će biti teško skinuti. Preko toga velikodušno namažite još jedan sloj karmina i spremni ste da sa omiljenom bojom na usnama uđete u Novu godinu!

Izvor: b92.net

Sezona slava i praznična trpeza: Budite umereni u jelu i piću

Slave su uveliko počele, a Novogodišnji i Božićni praznici su tek pred nama pa je ovo doba godine kada za trpezarijskim stolom moramo da budemo oprezniji nego inače.
Veliki obroci u takvim prilikama dovode do nepotrebnog preopterećenja želuca i celog organizma i gomilanja viška kilograma.

Slatkiši
Nastavi sa čitanjem Sezona slava i praznična trpeza: Budite umereni u jelu i piću

Evo nekoliko saveta uz pomoć kojih ćete sprečiti nagomilavanje kilograma tokom sezone praznika:

Napravite plan vežbanja i pridržavajte ga se, isplanirajte trening kao i bilo koju drugu aktivnost ili sastanak.

Ograničite unos alkohola na jedno ili dva pića jer je alkohol kaloričan jednako kao i šećer. Pored toga, alkoholna pića mogu da sadrže i dodatne ugljene hidrate čime doprinose nagomilavanju kilograma.

Merite se svakog dana jer ćete svakodnevnim merenjem ostati odgovorni i prepoznaćete kada treba ozbiljnije da povedete računa o kilogramima i ishrani.

Izaberite prave namirnice za prazničnu trpezu. Jedite salatu i čorbu pre nego što krenete na proslavu kako biste bili siti. Večeru u vreme praznika upotpunite mesom i grilovanim povrćem, a izbegavajte ugljene hidrate poput krompira.
Gymform total ABS
Ključnu ulogu u obroku predstavlja izbegavanje „kalorijskih bombi“ kao što su ruska salata, gibanice i masna mesa.
Halogena pećnica
U izboru poslastica najbolje za varenje su sitni kolači (1-2 komada) umesto visoko-kaloričnih torti.
Air fryer friteza

Praznici nam stižu…

Praznična euforija se polako zahuktava… Kuda za praznike, kako okititi jelku i kojim poklonima obradovati mališane?

Novogodišnja jelka
Nastavi sa čitanjem Praznici nam stižu…

KO JE, ZAPRAVO, DEDA MRAZ?
Predanja kažu da je lik Deda Mraza najviše inspirisan životom i delom Svetog Nikole. Iako o njemu ne postoje precizni istorijski podaci, on je navodno postao poznat po svojim dobrim delima i kao zaštitnik dece, što je kasnije poslužilo za stvaranje lika Deda Mraza ili Božić bate, a prava afirmacija njegovog lika i dela počela je 1823. godine, kada je nastala pesma ”Poseta Svetog Nikole”. U crvenom odelu pojavio se na božićnim čestitkama 1885. godine, a njegov lik i delo dodatno je popularisala knjiga za decu Lajmana Frenka Boma ”Život i avanture Deda Mraza” (1902).

Pisac mu je dodelio razne pomoćnike, dom u Smejućoj dolini Hohaho i devet irvasa. Tako je Deda Mraz stekao besmrtnost…
Legenda kaže da Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom Mraz. Cele godine, zajedno s patuljcima (elfovima) pravi poklone, koje deli dobroj deci širom sveta za Novu godinu i Božić. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima opisuju kako su bila dobra i šta bi želela na poklon, tako da on precizno zna kom detetu šta da donese…

OTKAD SLAVIMO NOVU GODINU?
Antropolozi i pojedini teoretičari smatraju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu slavi već četiri hiljade godina, a da su s tim prvi počeli Vavilonci. U srednjovekovnoj Evropi Nova godina se nije obeležavala, jer se smatrala ostatkom paganskih verovanja, a prvi januar i
javna proslava početka nove godine vraćeni su tek 1582. godine.

VEROVANJA I NADANJA
Iako su se običaji, kao i meseci koji su obeležavali početak naredne godine, menjali kroz istoriju, ovaj dan uvek se vezivao za okupljanje porodice uz svečanu trpezu, međusobno darivanje i lepe želje za budućnost.

ZAŠTO KITIMO JELKU?
Kićenje jelke verovatno je jedan od najradosnijih događaja uoči Nove godine i Božića. Obično se cela porodica okupi i zajednički ukrašava jelku, a ispod jelke ukućani ostavljaju jedni drugima darove, a to je upravo ono što raduje i uveseljava dečicu.
Kako bi se mališanima pokazalo da je želja za darivanjem ono najbitnije i najlepše, psiholozi savetuju da se i oni uključe u pripremu za praznike i u sve delatnosti oko Nove godine, kao što su kićenje jelke i doma, ali i pomaganje u pripremanju trpeze.

1. decembar – Svetski dan borbe protiv side

1. decembra se obeležava Svetski Dan borbe protiv AIDS-a.
HIV je skraćenica koja označava humani imunodeficijentni virus koji napada ćelije imunog Sistema, a Sida (AIDS) označava sindrom stečene imunodeficijencije koji obuhvata stanje bazirano na znacima, simptomima, infekcijama i bolestima koji su povezani sa deficijencijom imunog sistema nadovezanih na infekciju HIV-a.

1. decembar - Svetski dan borbe protiv side
Nastavi sa čitanjem 1. decembar – Svetski dan borbe protiv side

Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od SIDE. To su dve povezane ali različite stvari koje se često pogrešno poistovećuju. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom HIV-a ali to još uvek ne znači da ima SIDU! Do pojave ove bolesti je vremenski period od 2 do10 godina.
Prošle su tri decenije od pojave virusa HIV-a, a nauka još nije uspela da pronađe lek za ovu opaku bolest. Nade za izlečenje se polažu u vakcinu i nove metode presađivanja matičnih ćelija.
Naučnici, ipak, ohrabruju obolele uveravanjem da bi nove metode mogle da daju željeni rezultat ili bar da omoguće bolesnicima život bez svakodnevnog uzimanja lekova.

Dok izlečenje već zaraženih i dalje ostaje teško ostvariv cilj, fokus je trenutno na pokušaju da se spreče nove infekcije. Više od 25 miliona ljudi je preminulo od side otkako je 1981. u Los Anđelesu među homoseksualcima registrovano prvih pet slučajeva. Danas više od 33 miliona ljudi boluje od side, od toga najveći broj u podsaharskoj Africi, u SAD ima milion obolelih a u Srbiji ima preko 3000 registrovanih osoba koje žive sa HIV virusom.
Od side godišnje umre oko dva miliona ljudi, posebno u siromašnim sredinama u kojima su lekovi teško dostupni, ali u visoko razvijenim zemljama, kao što je Amerika, lečenje daje značajne rezultate.
Zaraženi virusom HIV-a koji se redovno leče, danas žive, ako je verovati statistici, nekoliko meseci kraće nego nezaraženi. Moderni lekovi su lakši za upotrebu i mnogi oboleli uzimaju samo jednu pilulu dnevno.

U međuvremenu, slučaj jedinog izlečenog, američkog prevodioca Reja Brauna, koji je 1995, dok je živeo u Nemačkoj, saznao da ima sidu, pruža nove nade u pronalaženje leka.
Naučnici zasnivaju nade na spoznaji da postoje ljudi koji su bili izloženi virusu, a nisu se zarazili jer su imali genetske mutacije koje su im omogućile prirodni imunitet na virus.
Stoga se radi na modifikaciji inficiranih krvnih ćelija kako bi postale imune na HIV. U teoriji, to bi trebalo da ojača imuni sistem dovoljno da pacijentu više nisu potrebni lekovi kako bi virus držao pod kontrolom. Ova istraživanja, međutim, u praksi još ne daju željene rezultate.

Konačno izlečenje od HIV-a za sada nije moguće, ali korišćenjem odgovarajućih terapija moguće je usporiti tok i razvoj bolesti.
Iako je testiranje na HIV anonimno i besplatno, godišnje se u Srbiji testira manje od jednog procenta ukupnog stanovništva i to najviše oko 1. decembra.