april 2015 - TV Shop Blog

Spremite se za prvomajski uranak

Počnite na vreme, pripremite se i na vreme nabavite roštilj, ogrev, meso, piće, povrće, sportske rekvizite i ostale potrepštine za ludo i nezaboravno uživanje u prvomajskom roštiljanju i provodu u prirodi

U tradiciji našeg naroda je da se svakog Prvog Maja ustane rano i sa porodicom ili društvancetom zaputi do obližnjeg izletišta, kako bi se raspalio roštilj i u pravoj atmosferi proslavio Praznik rada.
Nastavi sa čitanjem Spremite se za prvomajski uranak

Uvek postoji mogućnost da se, umesto kupovine novog roštilja, prištedi upotrebom neke starije, ali očišćene i dezinfikovane priručne rešetke koju možete iskoristiti za pečenje.

Ne bi bilo loše da ponesete i koje drvo kojim ćete održavati vatru, a drvca i suve grančice za potpalu naći ćete već u okolini. Takođe, nemojte da zaboravite da ponesete malo starih novina i šibice, a I neke mašice ili rukavice kako bi se zaštitili od opekotina.

Meso

Ovo je za mnoge najvažnija stavka. Ukoliko niste unapred organizovali da se okrene neko jagnje, onda je najbolji izbor roštiljsko meso.

Ono što definitivno mora da se nađe na meniju su ćevapi,

roštiljske kobasice, pileća krilca i batake, ražnjiće, krmenadle, džigericu rolovanu u slanini…

Povrće

Meso će biti ukusnije ako se uz njega na tanjiru nađu i grilovani patlidžani, tikvice ili pečurke.

Takođe, važna je i salata. Sada je sezona mladog crnog i belog luka (tridesetak dinara za vezicu), sremuša, zelenih salata svih vrsta, rukole, rotkvica…

Piće

Roštilj je nezamisliv bez rakije, piva i eventualno vina.

Ako su tu deca, važno je da bude i nekoliko litara gaziranih i negaziranih bezalkoholnih napitaka.

Da bi sve to bilo rashlađeno na idealnoj temperaturi čitavog dana, ne bi bilo loše da nabavite ručni frižider ili frigo torbu.

Ostalo

Kako se ne biste maltretirali s posuđem, obavezno nabavite plastične činije, tanjire, escajg i čaše, a nemojte smetnuti s uma ni čačkalice. Od neophodnog pribora fale vam još i oštar nož, tučak za meso, daska, kao i barem dve šerpe u koje ćete stavljati ispečeno meso.

Takođe, ne zaboravite da sa sobom ponesete suncokretovo i maslinovo ulje, sirće za salatu, so i, svakako dovoljne količine hleba.

Da biste izbegli svaku moguću neugodnost, sa sobom obavezno ponesite i sredstvo protiv ujeda insekata, sa naznakom da bi trebalo da štiti od krpelja.

Zabava

Ukoliko ste u mogućnosti, ponesite neki uređaj na baterije sa kojeg ćete puštati muziku, ili barem gitaru, ali vodite računa da ne budete preglasni i da ometate druge posetioce istog izletišta. Najjeftiniji tranzistor često ume da bude odlično rešenje, posebno ako je sa vama krenuo i neko ko voli da zvoca da ste loš roštilj majstor.

Od preostalih rekvizita, neophodni su vam lopta, frizbi, badmington, društvene igre

Naravno ponesite i neizbežno ćebence na koje ćete se svaliti ako vas društvo pobedi u “cugopolu”.

I naravno ne zaboravite fotoaparat ili telefon kako biste fotke sa prvomajskog uranka postovali na društvenim mrežama I sačuvali za uspomenu.

Dan planete Zemlje

U svetu se nizom manifestacija obeležava Dan planete Zemlje, 22. april, sa ciljem da ljude podseti u kakvom se stanju nalazi priroda naše planete.

Svrha obeležavanja 22. aprila je da se upozori na opasnost koja preti životu na Zemlji usled naglog razvoja industrije i porasta potrebe za energijom, što je dovelo do ispuštanja velikih količina otrovnih supstanci u atmosferu i povećanog iskorišćavanja fosilnog goriva, a posredno uticalo i na globalno zagrevanje i klimatske promene…
Nastavi sa čitanjem Dan planete Zemlje

Dan planete Zemlje će biti obeležen i u Srbiji, nizom akcija koje su usmerene na upoznavanje građana s problemima s kojima se suočavaju ekosistemi, ali i zagađene urbane zone i način na koji se može poboljšati stanje životne sredine.

Odbor Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine i neformalna Zelena poslanička grupa, tim povodom organizuju okrugli sto „Uticaj javnosti na donošenje zakona“ na kome će se raspravljati o saradnji i ulozi organizacija civilnog društva i tog Odbora na očuvanju ekologije.

Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine „Ekologika“ i Institut ekonomskih nauka organizuju takođe međunarodni naučni skup „Uticaj klimatskih promena na životnu sredinu i privredu“, a koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Dan planete Zemlje je ustanovljen 1970. godine u SAD, nakon ekološke akcije koja je održana tog dana.

Praznik posvećen planeti u svetu se obeležava od 1992. godine, kada je na konferencije UN o životnoj sredini u Rio de Žaneiru usklađen dugoročni program za promociju održivog razvoja.

Pripremite svoje telo za leto…

Dobro je poznato da svi nekad zapadnemo u onu ‘sivu’ fazu i da nam je potrebna reorganizacija života.

Verovali ili ne, potrebno je promeniti samo neke malene stvari i život će Vam se promeniti. Mi vam navodimo 7 tački koje će vas preporoditi.

Počnite da razmišljate pozitivno
Nastavi sa čitanjem Pripremite svoje telo za leto…

Vaše telo prati informaciju koju mu šalje mozak. Ako mislite pozitivno i vaše telo će reagovati pozitivno na promene.

Promenite ishranu

Svakako, fast food jeste brza varijanta spremanja hrane i ume da bude jako ukusan, ali vam ne čini ništa dobro. Pored nagomilanih kilograma, dokazano je da hrana spremana u puno ulja izaziva depresiju. U trenutku dok je jedete, luči se hormon sreće ali kasnije dolazi do depresije i nezadovoljstva. Pređite na zdravo, činite i svom umu i svom telu uslugu.

Pijte vodu

Puno vode, da! Eliminisaće vam toksine iz tela i sačuvati kožu. Takođe, ponekad iscedite limuna u vodu i pijte bez šećera. Uvek imajte flašu vode pored sebe kako biste se podsetili da treba da gucnete malo.

Eliminišite negativne ljude iz života

Loši ljudi, baš kao i loša hrana, umeju da utiču negativno na vaše telo i um. Prestanite da se družite sa ljudima koji vam crpe energiju i okrenite se onima koji vam prijaju. Živnućete odmah!

Držite se rutine i rasporeda

Naviknite se na rutinu, pa makar to bilo nešto poput nameštanja kreveta ujutru. Rutina daje strukturu mozgu, i lakše obavljate stvari. Naredite sebi da odlazite redovno na treninge, da skuvate sebi nešto, da se sunčate… sve dok te stvari ne postanu nešto na šta se vaš organizam već navikao.
Chel Dini umesto ove

Naučite da kuvate

Ne morate izvoditi bravure u kuhinji, ali naučite da spremite dovoljno jela da možete da menjate obroke svaki dan ili bar svaki drugi. Zamolite mamu ili baku da vam pomogne u nekim jednostavnim receptima koje ćete lako savladati.

Vežbajte ono što vam prija

Ako vam odlazak u teretanu predstavlja napor i ako ga shvatate preozbiljno, nemojte ići. Pronađite vežbu koja vam prija i koju ćete lako raditi… bila to šetnja, vožnja bicikla, džoging, ili neki grupni sport, sve dok radite s ljubavlju, imaće rezultate.

Svi simboli Uskrsa

Veliki praznik Uskrs je dan koji ćete provesti sa porodicom, prijateljima i dragim vam ljudima. Trpeza je puna šarenih jaja i slede trenuci porodičnog druženja i nadmetanja u igri “čije je jaje jače?”. Sve su to blagodeti uskršnjih praznika u kojima uživaju svi, od onih najmlađih, pa sve do onih starijih.

Međutim, iako svi ljudi širom sveta slave uskršnje praznike, veliki je broj onih koji ne znaju pravu simboliku nekih njegovih običaja. Da li ste ikada pomislili zbog čega se zapravo farbaju jaja? Ili možda, zašto je zec simbol Uskrsa? Ukoliko vam odgovori na ova pitanja izmiču, vreme je da se upoznate sa pozadinom običaja kojih se držimo iz godine u godinu.
Nastavi sa čitanjem Svi simboli Uskrsa

Farbanje jaja

Farbana jaja pronađena su još u praistoriji, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2500 godina.

Razlog za farbanje verovatno leži u činjenici da su se jaja simbolično ispisivala magijskim rečima ili motivima kako bi se pojačao značaj samog farbanja. S vremenom se to pretvorilo u zabavu za čitavu porodicu, koja se u najčešće prepušta deci.

U hrišćanstvu ukrašena jaja su simbol novog rođenja, Isusovog Vaskrsnuća.

Uskršnji zec takođe je simbol plodnosti. Iako se ne spominje u Bibliji s vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži još u antici gde je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.

Takođe, anglosaksonskim narodima zec je predstavljao zemaljsko otelotvorenje boginje plodnosti Estre. Iako nije imao veze s crkvom, bio je toliko utkan u narodne običaje da ga je s vremenom i ona prigrlila, pa se od 1690. godine spominje i u hrišćanskim spisima. S Uskrsom su ga prvi počeli povezivati Nemci, stotinak godina pre toga.

Vatra

Iz paganskih običaja crkva je prihvatila i paljenje vatre na Uskrs i samim tim dodala mu novo značenje. Paljenje vatre u uskršnjoj noći takođe simbolizuje vaskrslog Isusa. Nekada se sa blagoslovlenog ognja ispred crkve u kuću unosio žar ili živa vatra, čime je trebalo osigurati sreću i blagostanje, a u nekim podnebljima se njime obnavljala kućna vatra koju ljudi održavaju sve do sledećeg Uskrsa.

U nekim lokanim zajednicama u Srbiji još uvek se pred Uskrs grade velike lomače, koje se pale u uskršnjoj noći i služe kako bi se meštani okupili na jednom mestu i zajedno uz druženje obeležili ovaj pravoslavni praznik.

Kako se Uskrs slavi širom sveta?

U Severnoj Americi najpoznatiji je običaj lova na jaja. Roditelji ih sakriju, a potom ih deca, koja veruju da ih je zec preko noći ostavio zajedno s poklonima, traže.

Belgijanci decu ubeđuju da uskršnja jaja donose zvona iz Rima.

U istočnom delu Holandije pale se uskršnje vatre u sumrak. U okolini nemačkog grada Magdeburga dečake lupaju po zadnjici kako bi se iz njih isteralo loše ponašanje. Taj je običaj bio čest i u Škotskoj gde postoji izreka “Istučen kao na Uskrs” što znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna.

U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva – na televizijskim kanalima se daju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, čak se i na kartonima mleka otiskuju priče o nerešenim ubistvima.

U Finskoj i Švedskoj tradicija je takođe farbanje jaja, ali tamo deca, koja su pri tom odevena kao veštice, skupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene grane vrbe. To je rezultat mešanja tradicije blagosiljanja kuća grančicama i skandinavske veštičje tradicije.

U Bugarskoj i Rumuniji ljudi stavljaju na prozore brašno, so, kvasac i jaja, od čega se na prvi dan Uskrsa zamesi hleb. Nakon toga hleb se blagosilja kako bi godina bila plodna.