Noć veštica ili Halloween je svetkovina koja se u pojedinim zemljama proslavlja 31. oktobra. Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča…
Dvorišta i kuće se ukrašavaju lutkama kostura, raznoraznim čudovištima, vešticama, čarobnjacima, vampirima i superherojima… Deca idu od vrata do vrata i traže slatkiše…
Praznik Noć veštica je potekao od keltske svetkovine Šaman.
Na ovaj dan ljudi su slavili gospodara smrti i verovali da mrtvi te noći napuštaju grobove i obilaze svoje domove.
Evropski imigranti su bili ti koji su doneli Noć veštica u Sjedinjene Američke Države, gde se slavi od 1920. Noć veštica je jako poznat praznik u kome uživaju milioni ljudi u svetu, uglavnom zapadni svet, a sve više se obeležava i slavi i kod nas.
U Srbiji i regionu je ta paganska kultura prihvaćena poslednjih godina obeležavanjem raznoraznim okupljanjima, predstavama zabavnog karaktera, maskenbalima i noćnim žurkama za mlade pokušavajući da održimo korak sa svetom.
Kod nas je poznat i kao narodni praznik zvan Poklade, koji se obeležava u pojedinim krajevima. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.
Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Početkom VII veka rimokatolička crkva dala je legitimitet ovom prazniku. Papa Bonifacije IV, pokušao je da popularizuje katoličku veru. On je uveo praznik Svih svetih na dan posle Noći veštica.
Prelepo napisan članak.
kod nas možda imaju sličnosti detinci, materice, očevi (vezivanje, poklanjanje slatkiša) – pred božić