POLOŽAJ TELA
Pravilno sedenje podrazumeva da vam leđa budu uspravna, da je donji deo kičme poduprt donjim delom stolice. Ramena bi trebalo da su blago povijena unazad, ali ne spuštena niti podignuta jer se u tom slučaju nagomilava napetost (u leđima i vratu) koja može da uzrokuje glavobolje i bolove u mišićima. To znači da bi stopala trebalo da budu ravno na podu ili na nekom podupiraču ako ste niži i da sa potkolenicom, u sedećem položaju prave ugao od 90 stepeni. Kolena bi trebalo da budu u slobodnom položaju tj. nije preporučljivo da imate nešto ispod stola u šta biste stalno lupali nogama ili što bi vas sputavalo u pokretima.
PRAVILAN POLOŽAJ GLAVE I VRATA
Monitor treba da vam stoji ravno u liniji pogleda kada vam je telo ispravljeno. Smestite monitor pravo ispred sebe. Udaljenost možete meriti dužinom svoje ruke, ne bi trebalo da bude bliži od vrha vaših prstiju kada ispružite ruke ispred sebe. Prilikom rada na računaru, vrat ne bi trebalo da krivite niti da postavljate u bilo koji neprirodni položaj. Ako radite na laptopu, kako ne biste stalno krivili vrat na dole da biste gledali u monitor, dobro je da kod kuće i/ili na poslu imate eksterni monitor i tastaturu koju priključite na laptop, i onda radite normalno gledajući pravo u monitor ispred sebe i ne kriveći vrat. Druga opcija je da kupite podupirač za laptop kojim možete da podešavate njegov položaj i visinu monitora.
PRAVILNO DRŽITE RUKE – Položaj ruku treba da bude takav da ne opterećuje celokupno držanje vašeg tela. Ruke treba da držite uz telo, laktovi oslonjeni na sto, a šake treba da budu u visini sa laktovima (koji su povijeni oko 90 stepeni), kako biste minimizovali potrebu za savijanjem prstiju dok kucate. Položaj tastature i miša će vam u mnogome pomoći. Tastatura treba da bude ispred vas kako bi podržavala prirodan položaj ruku, a miš sa desne (ili leve) strane odmah pored tastature, kako se ne biste istezali da ga dohvatite ili krivili kada ga koristite.
PRAVILNO KUCAJTE
Položaj šake, kao i svega ostalog, treba da bude što prirodniji, ona treba ravno da stoji uz podlogu tj. tastaturu, sa prstima blago savijenim. Svaku vrstu krivljenja šake treba da izbegnete jer ono oštećuje zglobove, a ta oštećenja mogu biti trajna. Kada pomerate miš trudite se da to bude celom rukom, a ne samo zglobom jer ga tako, takođe, krivite i oštećujete. Sličan je slučaj kad koristite dva ili više tastera odjednom (pisanje velikog slova ili sl.), probajte da tom prilikom koristite obe ruke i tako smanjite stres nad zglobovima.
ČUVAJTE VID
Još jedan od veoma aktuelnih problema koje dugotrajan rad na računaru može da uzrokuje je oštećenje vida. Najčešće oboljenje koje oštećen vid dovodi u vezi sa kompjuterom je tzv. sindrom kompjuterskog vida (Computer Vision Syndrome, CVS). Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, suve oči ili pak preterano lučenje suza, crvenilo i osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, kao i usporeno fokusiranje, glavobolje, preosetljivost na kontaktna sočiva i poremećaje u percepciji boja. Deo „štete“ možemo da sprečimo koristeći kvalitetnije monitore. Međutim, nekoliko jednostavnih stvari možemo da uradimo kako bismo izbegli ove probleme. Prvo je treptanje koje se smanjuje usled veće koncentracije na posao koji obavljamo na računaru – ukoliko nateramo sebe da više trepćemo, prirodna struktura očnih kapaka će štititi naš vid. Druga bitna stavka je pauza. Ako na svakih pet ili deset – petnaest – pa čak i dvadeset minuta odvojimo pogled od monitora na nekoliko sekundi, značajno redukujemo štetni uticaj. I naravno osvetljenje radnog mesta, sa minimumom bleštanja i izbegavanjem izvora svetla direktno u monitor i direktno iza njega, sprečava preterani napor i pomaže očuvanju vida.
