TV Shop Blog

IZABERITE CEREALIJE
Hladne cerealije s obranim mlakom za doručak ili kao zamena za ručak ili večeru povećavaju učinak dijete, pokazuju istraživanja. Muškarci i žene koji su učestvovali u studiji gubili su prosečno tri kilograma za 15 dana.

RAZMISLITE O KIRIKI-BUTERU
Namirnice bogate mononezasićenim mastima (uključujući koštunjavo voće, kikiriki-buter, maslinovo ulje i avokado) pomažu vam u održavanju težine, pokazala su istraživanja u Ženskoj bolnici u Bostonu. Istraživači su proučavali 103 gojazne osobe koje su bile podeljene u dve grupe. Jedna je držala posnu dijetu sa svega 20 procenata kalorija iz masti; druga je 35 procenata kalorija dobijala iz masti, uglavnom mononezasićenih. Iako su obe grupe prve godine u proseku gubile pet i po kilograma, samo su one iz takozvanog „kikiriki-buter programa” uspele da sačuvaju stečenu vitkost 18 meseci ili duže.

PIJUCKAJTE
Stručnjaci ne propuštaju priliku da istaknu koliko je važno piti vodu koja uvek mora da vam bude pri ruci. Evo pouzdanog metoda: pijte tečnost sa svakim obrokom i držite flašu sa vodom uvek pored sebe kako u toku dana ne biste zaboravili da se napijete, kaže dr Kimberli Glen, dijetolog bolnice „Nortsajd” u Atlanti. Ispijanjem vode izbegavate grešku da žeđ zamenite za glad.

NAĐITE VREMENA ZA VEŽBE
„Otkako sam odlazak u teretanu unela u rokovnik, redovno idem tamo i odlično se osećam”, kaže 37-godišnja Pam Silvestri, poslovna žena iz Dalasa koja je prošle godine izgubila osam kilograma. „Seansa vežbanja mi je važna kao i svaki drugi poslovni sastanak”.

JEDITE MANJE I SPORIJE
Namirnice koje sadrže mnogo vode ili vlakana brzo napune stomak, kažu istraživači s Univerziteta u Pensilvaniji. To znači da ćete pojesti manje omleta sa spanaćem nego obične kajgane.

NE ZABORAVITE NA MLEČNE PROIZVODE
Posni mlečni proizvodi spadaju u najbolje namirnice za regulisanje telesne težine, tvrde istraživači s Univerziteta u Čikagu koji su dve godine ispitivali grupu žena. One koje su unosile preporučenu dnevnu dozu kalcijuma (1.000 mg) i jele manje od 1.900 kalorija dnevno gubile su u proseku tri kilograma, dok su se žene koje su uzimale istu količinu kalorija, ali manje kalcijuma, ugojile. Istraživači smatraju da kalcijum topi uskladišteno salo.

MENJAJTE JUTARNJE NAVIKE
Poslovna žena iz Bostona Šeri Moskovic zamenila je svakodnevnu jutarnju kafu sa šlagom za veliku šolju čaja bez mleka. „Vikendom i dalje sebe častim velikom kafom, ali tokom nedelje istu količinu kofeina unosim sa čajem, bez dodavanja masti ili kalorija”. Samom promenom jutarnjeg napitka, smanjila je oko 250 kalorija nedeljno.

VLAKNA SU VAM NAJVAŽNIJA
„Doručak je pravo mesto za prvu „ratu” od ukupno 30 grama vlakana, koliko iznosi dnevna potreba”, kaže dr Kimberli Glen. „Najbolje je da to budu vlaknima bogate integralne žitarice ili hleb koji stvaraju produženi osećaj sitosti”.

ŠEMA JE 30-40-30
Studija Univerziteta u Ilinoisu otkriva da su gojazne žene koje su unosile 1.700 kalorija, po sistemu 30 procenata proteina, 40 procenata ugljenih hidrata i 30 procenata masti, gubile 18 procenata više sala od onih koje su uzimale isti broj kalorija, ali veći procenat ugljenih hidrata.

OBOGAĆUJTE OBROKE PROTEINIMA
Svaki obrok ili užina trebalo bi da sadrže proteine kao što su pileće belo meso, riba, kikiriki-buter ili posni sir, napominje doktorka Glen. „Proteini usporavaju varenje, pa se duže osećate siti”, kaže ona.

POLOVINU TANJIRA ČUVAJTE ZA POVRĆE
Povećanjem unosa povrća (kategorija sa najmanje kalorija) automatski smanjujete i unos kalorija. „Umesto jedne, dobro bi bilo da za svaki obrok imate dve vrste povrća”, savetuje stručnjak za ishranu u njujorškoj bolnici „Ruzvelt” dr Keti Nonas. Drugu polovinu tanjira treba da zauzmu jednaki delovi proteina i skroba”.

IZBEGAVAJTE VISOKOKOLAROČNE NAPITKE
„U limenki sode ili voćnog soka ima približno devet kesica šećera i gotovo 150 kalorija”, kaže dr Neti Levin. Voćne pene, „šejkovi” i „obogaćene” kafe često sadrže 250 do 500 kalorija, ne računajući šlag.

MALI TEG ZA BOLJU KONDICIJU
Ako teg od jednog kilograma (trakom ili lastišem) pričvrstite za daljinski upravljač, uradićete zgodnu malu vežbu svaki put kad ga podignete, kaže doktorka Nonas. Menjajući kanale, ljudi dižu teg više puta ili ustaju da prošetaju s njim po sobi. Teg vas, u stvari, tera da ustajete i da se krećete”.

ZAKON „ PETICE”
„Jedite pet minuta, a onda odložite viljušku i sagledajte situaciju”, kaže Don Džekson, nutricionista i profesor fitnesa „Instituta za Wellness” u Čikagu. „Razmislite da li ste uključili „automatskog pilota” ili uživate u svakom zalogaju. Mnogo puta ste već siti, ali i dalje jedete jer vas od detinjstva uče da se ništa ne ostavlja u tanjiru. Poželjno bi, međutim, bilo da ostavite bar pet zalogaja.

OGRANIČITE ALKOHOL
Boni Litman je advokat u Njujorku i često izlazi. „Vikendom dosta pijem i kasno večeravam”, kaže ona. „Da stvar bude gore, bliska prijateljica stanuje na istom spratu, ona mi je noćni partner za jelo. Sad sam na strogoj dijeti – izgubila sam 15 kilograma otkako sam promenila jelovnik – i samo povremeno častim sebe čašom vina ili hamburgerom”.

POSTAVITE KUHINJSKU RAMPU
Ako padate u iskušenje da i posle večere „posećujete” frižider, pregradite kuhinjska vrata lepljivom trakom – u visini očiju, predlaže doktorka Nonas. I dodaje da je to jedini način da sprečite gomilanje kalorija od kasnih noćnih užina. „Traka na vratima vas podseća da se ne treba vraćati u kuhinju. Ne znači da ne smete, ali sigurno ćete dva puta razmisliti”.

DRAGOCENI OSVEŽIVAČ DAHA
Zavarava čulo ukusa da ste dovoljno jeli, kaže dr Andrea Placman, šef programa ishrane u njujorškom „Sport klubu”. „Sve što osvežava, uključujući mentol za prijatan dah, žvakaću gumu ili pastu za zube, šalje mozgu signal da je večera završena”, kaže ona. „Pošto vam ukus obroka više nije u ustima, ne žudite za hranom koju ste upravo pojeli”.

PAMETNE UŽINE
Gledajte da vam pri ruci uvek budu „bezopasne” užine kao što su grožđe, suve smokve, badem, jabuke ili herbalni čajevi sa medom. Možete se služiti, sigurni da nećete preterati, kaže kompjuterski stručnjak Silandra Bartlet, koja je za kratko vreme izgubila osam kilograma.

SAČEKAJTE DA OSETITE GLAD
„Ne preduzimam ništa protv gladi sve dok stomak ne počne da krči. Ponekad, kad me glad uhvati kasno noću, shvatim da uopšte nisam gladna kao što sam mislila”, kaže menadžer Amanda Kašmen koja je za dva meseca skinula pet kilograma. „Treba, dakle, staviti prst na čelo i razmisliti, a ne odmah trčati u kuhinju i tražiti hranu”.

Telo žene se neminovno menja vremenom, kao posledica starenja, rađanja, načina života… Ipak, neretko ćete čuti da nema ružnih žena, da je svaka na svoj način lepa. Zato sebe treba gledati na drugačiji način.

Volite sebe i svoje telo, bez obzira na to što vam se možda ono što vidite u ogledalu i ne sviđa previše. To je ljudska reakcija. Ono što je važno je fokusirati se na pozitivne misli i stav. Suočite se sa stvarima koje vas čine nezadovoljnim i razmišljajte o tome šta da učinite da biste opet bili zadovoljni sobom.

Verujte u sebe jer je samopouzdanje jednako privlačno kao i lepota. Radite na sebi i rezultati neće izostati.

Započnite dan omiljenom pesmom na radiju, popijte jutarnju kafu u bašti ili na terasi svog stana i smejte se. Smeh je lek.

Našminkajte se kvalitetnom šminkom u omiljenim bojama. Nemojte se kriti iza široke odeće, obucite nešto što će naglasiti vaše adute, a sakriti nedostatke.

Stavite omiljeni parfem.

Za doručak pojedite nešto zbog čega posle nećete biti ljuti na sebe. Održavajte zdravu težinu, uz korišćenje prirodnih dijetetskih suplemenata, to zasigurno podiže samopouzdanje.

Koračajte sigurno, pravih leđa, uzdignute glave.

Žena zadovoljna svojim izgledom je samouverena, pozitivna, nasmejana. Budite i vi takvi. Budite zadovoljni svojim izgledom. To nije nemoguća misija. Potrebna je odluka i želja da nešto za sebe uradite. Osećaj zadovoljstva je neizostavan i nezamenljiv.

Godine 1964. objavljen je izveštaj američke zdravstvene službe (Surgeon General’s Report on Smoking and Health) u kojem je pušenje definitivno proglašeno rizičnim faktorom i uzrokom niza bolesti koje znatno smanjuju kvalitet života i dovode do prerane smrti. Od tada su brojne kliničke, laboratorijske i epidemiološke studije u svetu ispitivale učinke pušenja na zdravlje i potvrdile da konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda, i to posebno pušenje cigareta, ali i izloženost duvanskom dimu odnosno tzv. pasivno pušenje, znatno pridonose obolevanju i prevremenom umiranju od niza bolesti.

UTICAJ PUŠENJA NA ORGANIZAM
Duvanski dim sadrži preko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih – nikotin – stvara zavisnost. Organizam se  postepeno privikava na nikotin. U nepušača već doza od 5 mg uzrokuje simptome akutnog otrovanja, a pojedinačna letalna doza iznosi 40 do 60 mg nikotina. S jednom popušenom cigaretom resorbira se 1,5-2,5 mg nikotina, koji se u organizmu relativno brzo razgrađuje, pa pušač tokom dana može konzumirati veće količine nikotina bez znakova trovanja. Nikotin neposredno u malim dozama podstiče, a u velikim inhibira nervne impulse. U središnjem nervnom sistemu  nakon početne ekscitacije (disajni centar, vazomotorni centar, centar za povraćanje) porastom doze slede tremor i konvulzije, a zatim paraliza i smrt.

Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska. Uz navedene učinke sastojci duvanskog dima inhalirani u pluća prelaze u krvotok i uzrokuju oštećenja na endotelnim ćelijama krvnih sudova. Smatraju se aktivatorima pucanja ateroma i učesnicima u trombogenezi.

PUŠENJE I BOLESTI SRCA
Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno srčanog i moždanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih sudova, a 30 do 40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se s pušenjem.

Za pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše.

Duvanski dim sadrži i iritanse koji dovode do pojačanog stvaranja sluzi, oštećenja funkcije cilijarnog epitela i sužavanja bronhiola, te do razvoja hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP). Smrtnost od te bolesti šest je puta učestalija u pušača nego u nepušača. Pušenje je ujedno predisponirajući faktor za respiratorne infekcije i egzacerbacije astme.

UGLJEN MONOKSID U CIGARETAMA
Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima jeste i ugljen monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže uz hemoglobin nego kiseonik. U pušača 10 do 15% hemoglobina može biti vezano s CO, što znatno smanjuje snabdevanje organizma kiseonikom, a posebno je štetno za osobe sa srčanim bolestima, posebno anginom pektoris. Ugljen monoksid povećava propustljivost zidova krvnih sudova za holesterol i pospešuje stvaranje ateroma te i tako pomaže razvoju bolesti srca i krvnih sudova.

U trudnica koje puše, ugljen monoksid smanjuje snabdevenost ploda kiseonikom, što nosi rizik za razvoj čeda. Stoga one češće rađaju decu male porođajne težine, a i iznenadna smrt odojčeta češća je u dece majki koje puše.

Pušenje znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti. Naime pojedina su istraživanja pokazala  da žene koje puše više od 20 cigareta na dan imaju triput veći rizik od primarne tubarne neplodnosti i veći rizik od vanmaternične trudnoće. Žene koje puše tokom trudnoće imaju i veći rizik od prevremenog porođaja i spontanog pobačaja.

Isto tako žene koje puše imaju češće menstrualne poremećaje (dismenoreja, neredovne menstruacije itd.) te 2 do 3 godine raniji nastup menopauze, a s tim i raniji prestanak protektivnog učinka estrogena u smislu razvoja osteoporoze i bolesti srca i krvnih sudova.

U oba pola pušenje je faktor rizika i za ulkusnu bolest.

PASIVNO PUŠENJE OŠTEĆUJE ZDRAVLJE
Duvanski dim štetno utiče i na nepušače koji borave u zadimljenom prostoru i prisilno udišu duvanski dim, odnosno izloženi su tzv. pasivnom pušenju. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći u nepušača koji su izloženi duvanskom dimu, nego u nepušača koji nisu izloženi duvanskom dimu. U bolesnika s astmom pasivno pušenje izaziva nelagodnost, pa i astmatični napad.

Udisanje duvanskog dima (pasivno pušenje) u odojčadi i male dece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, drugih bolesti disajnog sistema i smanjene plućne funkcije te akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti odojčeta takođe je češći kod dece  izložene duvanskom dimu.

Duvanski dim je i rizičan po zdravlje na radnom mestu. Štetni sastojci duvanskog dima (ugljen monoksid, nikotin, policiklički aromatski ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki pesticidi, kadmijum, hrom, olovo itd.) deluju ne samo kao iritansi, toksini, kancerogeni, mutageni, nego čine organizam osetljivijim na stvari iz radne okoline. Pušenje, pa i zadimljen prostor, odnosno pasivno pušenje, uz izloženost azbestu, arsenu, niklu, zračenju, nekim organskim jedinjenjima i patogenim organizmima te animalnim i vegetabilnim prašinama na radnom mestu, povećava rizik od pojave raka.