Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra. To je dan koji nas podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ustanovila je Međunarodni dan tolerancije 1995. godine.
Tolerancija je prihvatanje bogatstva različitosti ideja i stavova, onih koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja ili koji govore drugim jezikom. Razumeti i prihvatiti mišljenje koje je drugačije od našeg, ili bilo čijeg, je vrlina koja gradi zdrav i miran život unutar zajednice.
UNESCO je 1995. godine dao definiciju tolerancije, koja nastoji unaprediti tradicionalno sagledavanje tolerancije i glasi ovako:
„Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe politički i zakonit zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.
Tolerancija nije koncesija, dobrodušnost ili popustljivost. Tolerancija je, iznad svega aktivan stav potaknut priznanjem univerzalnih ljudskih prava i fundamentalna sloboda drugih. Nikako se ne može koristiti kao opravdanje za kršenje fundamentalnih vrednosti. Tolerancija treba biti primenjiva od strane pojedinaca, grupa i država.
Tolerancija ja odgovornost koja nosi ljudska prava, pluralizam (uključujući kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu zakona. Ona uključuje odbacivanje dogmatizma i apsolutizma i potvrđuje standarde postavljene u instrumentima internacionalnih ljudskih prava.
Dosledno poštovanje ljudskih prava, biti tolerantan, ne znači tolerisanje socijalnih nepravdi ili odbacivanje ili slabljenje tuđih uverenja. To znači biti slobodan, čvrsto se držati svojih uverenja i prihvatati da se i drugi drže svojih. To znači prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita u svojim nastupima, situacijama, govoru, ponašanju i vrednostima imaju pravo živeti u miru i da budu kakvi jesu. Takođe znači da se nečija viđenja ne nameću drugima.“
U današnjem svetu punom različitosti u kulturnom, verskom i nacionalnom smislu tolerancija je jedini način da se te različitosti pomire i da bez obzira na razlike funkcionišemo i živimo jedni sa drugima, prihvatajući i tolerišući različitost.