U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana.
Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihologa, a rađena je pomoću anketa i direktnih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi.
U razvijenim zemljama, ljudi danas sedeći za radnim stolom provode bezmalo isti deo dana kao i spavajući u krevetu.
Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem.
Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres.
Rad na laptopu – pazite na bolove u leđima i vratu.
Dugotrajno sedenje i rad na računaru mogu da izazovu čitav niz neugodnih hroničnih bolova i oboljenja
Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život.
Ne treba posebno naglašavati da to vodi hroničnom izostanku fizičke aktivnosti, povećanom riziku od prekomerne telesne težine, a samim tim i povećanom riziku od mnogih hroničnih oboljenja.
Stručnjaci preporučuju da se radnici čiji je posao vezan za radni sto, što je više moguće otklone od komunikacije preko emaila i telefona, te da se trude što češće da ustaju, prošetaju do kolega i popričaju sa njima licem u lice. Osim toga što će biti aktivniji, takav način komunikacije ima i važnu socijalnu komponentu.
Takođe, eksperti preporučuju da ljudi sebi naprave podsetnike (alarme) da treba bar da ustanu i protegnu se, i to nekoliko puta dnevno.
Radite kancelarijski posao? Šta možete da uradite za svoje zdravlje?
Probajte da vežbate, protežete se i za kancelarijskim stolom. Da biste izbegli sve posledice dugotrajnog sedenja, pre svega tokom rada na računaru, najpre obratite pažnju na pravilan položaj tela tokom sedenja. Potom, ne dozvolite sebi da izgubite motivaciju i da prirodu svog posla ističete kao opravdanje za smanjenju fizičku aktivnost, naglašava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maksima.
Fizička aktivnost koja bi prekinula dugotrajno sedenje na poslu ne mora da bude odlazak u teretanu ili na bazen za vreme pauze, mada bi vam to svakako bilo od koristi, već to mogu da budu i zaista male stvari.
Primera radi, nemojte iskoristiti pauzu tako što ćete opet sedeti i piti kafu, već desetak minuta prošetajte bržim tempom. Kada god je moguće, prošetajte do kolege, nemojte mu pisati preko računara, potom sami izađite po doručak, a nemojte da koristite to što neko od kolega ionako ide napolje. Pritom, nemojte koristiti lift, idite stepenicama.
Dobro bi bilo da na svakih sat-dva napravite dodatne kratke pauze (5 minuta je sasvim dovoljno), kada možete lagano da se istegnete ili da napravite po nekoliko čučnjeva, zašto ne i sklekova… Ako usvojite ovakve, naizgled male i nebitne navike, već nakon mesec-dva ćete osetiti da imate više energije i znatno ćete smanjiti rizike od posledica dugotrajnog sedenja, objašnjava dr Stojmenović.