Nakon duge zime i boravka u zatvorenom prostoru, masne i teške hrane telu je neophodno pročišćavanje, odnosno detoksikacija. Predlažemo vam način ishrane za detoksikaciju (čišćenje) organizma, ali trebalo bi znati da već male promene u ishrani i načinu života na dugi rok mogu učiniti čuda za vaše zdravlje, vitalnost i lepotu.
Temeljno čišćenje organizma ne znače potpuno odricanje od hrane. Dovoljno je da se nekoliko nedelja pridržavate uputstva za pravilnu ishranu i pružite svom telu zasluženi odmor pa da se osetite preporođeni. Ako ste u prilici uradite i test intolerancije na hranu i na pravi način saznajte koja vrsta namirnica može da naudi Vašem zdravlju ili da pomogne u poboljšanju i očuvanju vitalnosti organizma. Preporuka je i da testiranje ponovite nakon par meseci u cilju utvrđivanja da li je došlo do rasterećenja organizma tokom izostavljanja i ne konzumiranja potencijalno štetnih namirnica. Dakle, pridržavanjem svih ovih pravila daće vam mogućnost da izbegnete prolećni zamor, slabost, pad imuniteta, česte prehlade a i alergije.
Loše kombinovana hrana u istom obroku se dugo vari, te tako većina ugljenih hidrata belančevina, fermentiše ili trule, a hranljivi sastojci ne mogu se pravilno iskoristiti. Tako hrana koja je istrulila ili fermentirala stvara toksične sastojke. Posledica toga je stvaranje gasova, nadutosti, gorušice, usporavanje metabolizma, otežan rad jetre, žučne kese, bubrega, krvnih sudova a i hrana ostaje kisela. Da biste ubrzali metabolizam, neophodno je izvršiti detoksikaciju (čišćenje) organizma svežim voćem ,povrćem i integralnim žitaricama. Ne kombinujte ugljene hidrate i belančevine u istom obroku, za ručak i večeru (dozvoljeno je samo ujutro, za doručak). Dnevno pijte bar 1,5 L vode i 500ml zelenog čaja (pod uslovom da nemate probleme sa nižim krvnim pritiskom ili problem sa anemijom). Svakog dana pešačite najmanje pola sata na čistom vazduhu. Uz nekoliko promena, postići ćete velike rezultate. Probajte. Isplatiće Vam se!
Smanjite ili totalno izbacite iz ishrane unos konzervisane hrane. Izbegavajte konzumaciju industrijski prerađenih namirnica, koje u svom sastavu imaju aditive. Tokom najmanje 4 nedelje, izbacite iz ishrane masne namirnice, hidrogenizovane biljne masnoće, prženu i pohovanu hranu, fermentisane masne sireve, salame, suhomesnate proizvode… Kupujte sveže namirnice (voće i povrće) na pijacama. Konzumirajte sirovu šargarepu, mladi beli i crni luk, spanać, zelenu salatu, celer, cveklu, kelerabu, ren, kelj, svež peršunov list, karfiol, pečurke, kupus, rotkvu, jabuke, pomorandže, grejpfrut…Pijte sveže ceđene sokove od povrća, koji osim što osvežavaju organizam, predstavljaju i energetske napitke koji ga izuzetno pročišćavaju.
Kako ćemo prepoznati da nam je organizam “zatrovan” toksinima? Kad nam je jezik obložen i sivkasto-bele boje, žut ili siv, kad nam desni krvare ili su vrlo osetljive, kad nam dah nije svež, kada imamo neredovnu stolicu i mokraću lošeg mirisa, a oči su umorne, otečene…Kad je koža bleda, bez sjaja, osetljiva, kad su nam nokti krhki, ”rascvetani” na vrhovima, prošarani belim mrljama ili izbrazdani. Pa i za nadutost stomaka i bolne zglobove i mišiće krivac može biti prezasićenost organizma toksinima koji se ne uspevaju izlučiti iz organizma. Detoksikacija ili čišćenje organizma, znači da se ćelije tela oslobode viška vode, kiselina i otrova, odnosno toksina. Te naslage, koje su sve veće kako je čovek stariji, usporavaju promet između kapilara, nervnih ćelija i ćelija vitalnih organa. Rezultat svega toga su hronična zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a ujedno stvara i povoljne uslove za nastanak tumora.
Da bismo izvršili detoksikaciju (čišćenje) organizma, ne moramo da gladujemo, potrebno je da jedemo biljnu hranu, da smanjimo unos masti, naročito zasićenih, da konzumiramo posnije vrste mesa i ribe. Što više masne hrane jedemo, to više čeznemo za njom, a što je manje jedemo, manje je želimo. Jedan od razloga je supstanca galanin čije se lučenje u organizmu povećava proporcionalno unosu masti. Galanin budi jaku želju za mastima. Dakle, trebalo bi se jedno vreme istinski odricati masne hrane kako bi u telu pala količina galanina. Ako uspete u tome, uskoro će vam se masna hrana učiniti “preteška.” Dakle, ograničiti upotrebu masti i masne hrane i pravilno kombinovanje namirnica je važnije od sabiranja unetih kalorija. Zaboravite na prženje namirnica u dubokoj masnoći, jer pržena hrana sadrži veliku količinu toksičnih slobodnih radikala pa je uvek bolje kuvati na pari ili grilovati.
Potrebno je da eliminišemo unos hrane sa aditivima i veštačkim bojama. Da unosimo manje soli, isključimo upotrebu rafinisanog belog šećera i proizvode od belog brašna. Kad god je moguće da konzumiramo sveže povrće, a ponekad i voće (svaki drugi, treći dan, između 16h i 18h po zimskom računanju vremena ili između 17h i 19h po letnjem računanju vremena). Da pijemo najmanje 1,5l vode i da smanjimo unos alkohola, kafe i jakih čajeva. Da povećamo unos namirnica bogatih vitaminom C, naročito u periodu konzumiranja visoko kalorične i masne hrane, jer je vitamin C važna spona u pretvaranju štetnog holesterola u korisne žučne kiseline. Nedostatak vitamina C može izazvati visok nivo holesterola u krvi i potpomoći arteriosklerozu. Vitamin C pomaže razgradnju neophodnih masti bez bilo kakvih zdravstvenih problema. Vitamina C ima najviše u voću roda limuna, peršunu, spanaću, renu, paprikama, belom biberu, prokelju, kupusu, kelju, bobičastom voću, jagodama, ribizlama… Bobičasto voće je bogato bioflavonoidima, antioksidansima, dijetalnim (biljnim) vlaknima i vodom. Generalno, zeleno povrće je bogato glukosinolatima, odličnom supstancom za detoksikaciju organizma.
Preporuka je da jedite više organske hrane! Ako vam to ne dozvoljava kućni budžet i nije vam praktično, barem pokušajte izbegavati namirnice koje se štite sa mnogo hemikalija. Imajte na umu da se zelena salata, šargarepa, grožđe, krastavci, paradajz i maline najviše prskaju… Sve temeljno operite pod mlazom vode.
Pitate se najverovatnije, koja je razlika između organske zelene salate i one takozvane obične? Razlika je u mnoštvu hemikalija i pesticida. Svaka salata ima svoju specijalnu pripremu. Za dobru salatu važno je dobro i kvalitetno hladno ceđeno ulje. Biljna hladno ceđena ulja su kamen temeljac zdrave ishrane. Ono treba da bude neutralno u pogledu ukusa ili da svojim sopstvenim ukusom daje salati ili nekom drugom jelu poseban i jedinstven pečat. Najznačajnija ulja su maslinovo, laneno, bundevino, susamovo i ulje od koštica grožđa…
Biljna ulja sadrže neophodne vitamine – E, A, D i K, koji su rastvorljivi u masnoćama. Ulja su bogata višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje su neophodne za život. Recimo, linolna kiselina koja se nalazi u lanenom ulju, potrebna je za izgradnju telesnih hormona. Maslinovo ulje, kao i ostala hladno ceđena ulja su pogodna za salate i prelivanje barenog povrća i mesa, dok ulje od komina maslina za dinstanje i pečenje.
Belančevinasta hrana – živinsko meso, riba, posna crvena mesa, jaja, najbolja je za takozvano “isključivanje” signala gladi i pomaže nam da jednostavno prestanemo prekomerno da jedemo. Zato što naše telo nema gotovo nikakvu sposobnost taloženja belančevina, pa mozak brzo reaguje da je sit. Ako u toku ručka ili večere, uključite neku belančevinastu namirnicu i usredsredite se prvo na taj belančevinasti deo, tada mozak šalje signale ”sita si”, koji nas navode da prestanemo da jedemo.
Ako planirate da počnete da se bavite rekreativno nekim sportom (plivanje, trčanje…) neophodno je da povećate jutarnji unos složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice i proizvodi od istih), a ako se bavite bodi-bildingom, imate veću potrebu za povećanom potrošnjom belančevina(riba, nemasno meso, živina, jaja, sir, mlečni plodovi, mahunarke… Koštunjavi plodovi i bademi bogati su magnezijumom, koji uvećava mišićnu masu.
Papaja se smatra vrhunskim čistačem organizma. Papaja sadrži enzim papajin koji omogućava razgradnju belančevina koje se unose putem hrane (riba, mlečni proizvodi, jaja, meso), čime se može sprečiti pojava nekih tegoba: zatvor, nadutost stomaka, problemi vezani za kosti.
Trebalo bi da se oslobodite loše navike preteranog pijenja kafe. Ne možete li započete dan bez kafe, pokušajte je zameniti blagim biljnim čajem, sa limunom ali bez šećera. Umesto kafe, odlučite se radije za zeleni čaj. On će vas osveži i razbuditi jednako kao kafa, a osećate se svežije. Pijte i čaj od koprive-dve do tri šolje dnevno. Takođe će ojačati bubrege i vaš inumološki sistem.
Dnevno pijte oko dva litra vode u koju ste dodali sok od limuna, jer limun reaguje u organizmu bazno, bez obzira što je kiselog ukusa, te tako povoljno utiče na imunitet i vitalnost. U vodu koju pijete sa limunom, dodajte malo naribanog svežeg đumbira. Očisti će vam organizam i kožu.
Nemojte mešati žeđ sa suvoćom grla – pre nego što odjednom, naiskap popijete npr. ½ litra vode, pokušajte u ustima zadržati jedan gutljaj i shvatićete da li ste stvarno osetili žeđ ili se samo radilo o potrebi da osvežite usta. A kako ćete znati ima li vaš organizam dovoljno tečnosti? Vrlo lako – pokušajte se uštinuti za nadlakticu jedne ruke – ako se koža odmah vrati u prvobitni položaj, znači da unosite dovoljno tečnosti, a ako nekoliko sekundi ostane naborana, nedostaje vam voda, odnosno tečnost.