Uskrs je jedan od najradosnijih praznika! Praznik vaskrsenja Isusa Hrista praznuje se svake godine u različito vreme i jedan je od tzv. pokretnih praznika. Za datum Uskrsa se uzima prva nedelja posle punog meseca na dan prolećne ravnodnevice ili odmah posle nje. Kod pripadnika pravoslavne veroispovesti Uskrs pada svake godine u periodu od 04. aprila do 08. maja.
Glavno obeležje Uskrsa jesu farbana jaja. Nekada su se farbala isključivo crvena jaja, a veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene, koja je prema „Bibliji“ odnela jaja ofarbana u crvenu boju pred tadašnjeg rimskog cara Tiberija kada se saznalo da je Hristos vaskrsnuo. Iako je Veliki Petak najtužniji dan za sve hrišćane širom sveta, Vaskrs se odmah posle Božića, smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom.
Na dan Vaskrsa, Vaskršnjeg Ponedeljka i Vaskršnjeg Utorka, koji ga prate, pravoslavni hrišćani širom sveta se pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“ i odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“.
Većina Vaskršnjih običaja veseli sve, a naročito decu.
U različitim delovima naše zemlje važe različiti običaji. Pa tako neko farba jaja na Veliki Četvrtak, neko na Veliki Petak ili, pak Veliku Subotu. Opet, neko farba jaja samo u crvenu boju ili lukovinu, a neko ih šara na najrazličitije moguće načine. Za farbanje jaja je zadužena domaćica kuće, koja u zavisnosti od navika, farba jaja ili sama ili sa decom. U mnogim krajevima, ona se prvo prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u posudu u kojoj će kuvati jaja za Vaskrs naspe malo osvećene vodice i to, uglavnom one koja je osvećena u toku Velikog Vaskršnjeg posta.
Po običaju, prvo jaje se ofarba u crvenu boju i smatra se tzv. čuvarkućom. Ono se čuva do naredne godine. U nekim krajevima se prošlogodišnji „čuvarkuća“ stavlja kod stoke, dok se u nekim zatrpava u mravinjak.
Nijedan Uskrs ne može da prođe bez tradicionalne Uskršnje trpeze!
Pored ofarbanih jaja, čijim konzumiranjem se završava post na dan Uskrsa, tu su i nezaobilazna Uskršnja pogača i slatkiši.
Pogača je ukrašena jajima, a ukusni kolačići spremaju se u obliku jaja i zečeva, simbola ovog velikog praznika.
Zato vam donosimo stari recept za najukusniju pogaču:
Sastojci: 1,5 kg brašna, 30 g pivskog kvasca, 4 žumanca, 4 kašike šećera, parče putera, kora limuna, so i malo mleka.
Priprema: Ako je kvasac pivski, onda ga prvo zamesite: izdrobite ga u manjem sudu, nalijte mlakim mlekom ili vodom i razbijte grudvice, pa dodajte so i brašno tako da napravite retko testo. Sud sa kvascem stavite na toplo mesto (instant kvasac se direktno upotrebljava – na svakih 1/2 kg brašna ide kesica kvasca). Dok kvasac kisne, prosejte brašno u sud za mešenje i stavite da se dobro zagreje pored šporeta.
U drugi sud stavite žumanca, šećer, parče putera i ukisli kvasac, pa sve izmešajte. Narendajte koru limuna, dodajte po malo brašna i mesite uz dolivanje mlakog mleka dok ne zamesite testo kao za svaku pitu. Kad testo počne da se odvaja od suda i po njemu počnu da iskaču klobuci, znači da je dovoljno mešeno.
Da bi testo bilo još bolje, tokom mešenja dodajte po malo rastopljenog putera (rastopite 100 g) i pri tom kvasite ruke, pa nastavljate mešenje. Ako ovako mesite testo, pogača će biti mnogo vlažnija i ukusnija. Pokrijte krpom i ostavite na toplom mestu pored šporeta da naraste. Gotovo je kad napuni sud, to jest kada se udvostruči. Izručite na dasku, ukrasite po želji i ispecite!