Najtoplije godišnje doba – leto na severnoj zemljinoj hemisferi počinje 21. juna, što je ujedno i najduži dan u godini.
Prvog dana leta obdanica će trajati 15 sati i 36 minuta, a noć osam sati i 24 minuta. Na dan početka leta sunce će biti najdalje od nebeskog ekvatora, obdanica je najduža, a noć najkraća, već od sledećeg dana obdanica počinje da se skraćuje.
U isto vreme na južnoj zemljinoj polulopti počinje zima.
Leto će trajati do 21. septembra, kada počinje jesen.
Prvi dan leta se od pamtiveka slavi u raznim kulturama širom sveta.
To je ujedno i najduži dan u godini na severnoj hemisferi naše planete, što znači da će do decembra postajati sve kraći.
U slovenskoj mitologiji na dan letnje dugodnevice obeležavao se praznik Kupale, božanstva plodnosti, obilja i veselja.
Na taj dan pravila se lutka od slame, koja je predstavljala boginju i u svečanoj povorci bacana u vodu ili vatru. U tom običaju važnu ulogu ima kupanje i pletenje cveća. Verovalo se da je to jedina noć u godini u kojoj paprat cveta i da taj cvet ima magijske moći, da može uništiti demone, podariti uspeh i veliko bogatstvo.
U srednjevekovnoj Nemačkoj ljudi su imali običaj da zapale veliki obruč od slame i nazivali su ga „vatrenim točkom“. Obruč je zatim puštan da se kotrlja niz brdo kroz vinograde ka vodi.
„Vatra se povezivala sa čistoćom i plodnošću“, objašnjava Entoni Aveni, profesor astronomije i antropologije na Kolgejt univerzitetu u Hamiltonu. „Ovo je doba godine kada je zemlja najplodnija“.
U severnoj Nemačkoj, praistorijsko nalazište Eksternštajn verovatno je sagrađeno u slavu letnje dugodnevice.
Mnogi smatraju da je i sam Stounhendž izgrađen s istom funkcijom.
„Stounhendž je trebalo da bude hram sunca i postavljen je tako da osoba koja stoji u središtu prstena koji čine veliki stubovi može da vidi uspinjanje sunčevog diska na severoistočnoj kapiji 21. juna, u dan kad leto stiže na sever“, objašnjava Aveni.
Izvor: b92.net