TV Shop Blog

Prolećna detoksikacija organizma

Nakon duge zime i boravka u zatvorenom prostoru, masne i teške hrane telu je neophodno pročišćavanje, odnosno detoksikacija. Predlažemo vam način ishrane za detoksikaciju (čišćenje) organizma, ali trebalo bi znati da već male promene u ishrani i načinu života na dugi rok mogu učiniti čuda za vaše zdravlje, vitalnost i lepotu.

detox
Nastavi sa čitanjem Prolećna detoksikacija organizma

Temeljno čišćenje organizma ne znače potpuno odricanje od hrane. Dovoljno je da se nekoliko nedelja pridržavate uputstva za pravilnu ishranu i pružite svom telu zasluženi odmor pa da se osetite preporođeni. Ako ste u prilici uradite i test intolerancije na hranu i na pravi način saznajte koja vrsta namirnica može da naudi Vašem zdravlju ili da pomogne u poboljšanju i očuvanju vitalnosti organizma. Preporuka je i da testiranje ponovite nakon par meseci u cilju utvrđivanja da li je došlo do rasterećenja organizma tokom izostavljanja i ne konzumiranja potencijalno štetnih namirnica. Dakle, pridržavanjem svih ovih pravila daće vam mogućnost da izbegnete prolećni zamor, slabost, pad imuniteta, česte prehlade a i alergije.

Loše kombinovana hrana u istom obroku se dugo vari, te tako većina ugljenih hidrata belančevina, fermentiše ili trule, a hranljivi sastojci ne mogu se pravilno iskoristiti. Tako hrana koja je istrulila ili fermentirala stvara toksične sastojke. Posledica toga je stvaranje gasova, nadutosti, gorušice, usporavanje metabolizma, otežan rad jetre, žučne kese, bubrega, krvnih sudova a i hrana ostaje kisela. Da biste ubrzali metabolizam, neophodno je izvršiti detoksikaciju (čišćenje) organizma svežim voćem ,povrćem i integralnim žitaricama. Ne kombinujte ugljene hidrate i belančevine u istom obroku, za ručak i večeru (dozvoljeno je samo ujutro, za doručak). Dnevno pijte bar 1,5 L vode i 500ml zelenog čaja (pod uslovom da nemate probleme sa nižim krvnim pritiskom ili problem sa anemijom). Svakog dana pešačite najmanje pola sata na čistom vazduhu. Uz nekoliko promena, postići ćete velike rezultate. Probajte. Isplatiće Vam se!

Smanjite ili totalno izbacite iz ishrane unos konzervisane hrane. Izbegavajte konzumaciju industrijski prerađenih namirnica, koje u svom sastavu imaju aditive. Tokom najmanje 4 nedelje, izbacite iz ishrane masne namirnice, hidrogenizovane biljne masnoće, prženu i pohovanu hranu, fermentisane masne sireve, salame, suhomesnate proizvode… Kupujte sveže namirnice (voće i povrće) na pijacama. Konzumirajte sirovu šargarepu, mladi beli i crni luk, spanać, zelenu salatu, celer, cveklu, kelerabu, ren, kelj, svež peršunov list, karfiol, pečurke, kupus, rotkvu, jabuke, pomorandže, grejpfrut…Pijte sveže ceđene sokove od povrća, koji osim što osvežavaju organizam, predstavljaju i energetske napitke koji ga izuzetno pročišćavaju.

Kako ćemo prepoznati da nam je organizam “zatrovan” toksinima? Kad nam je jezik obložen i sivkasto-bele boje, žut ili siv, kad nam desni krvare ili su vrlo osetljive, kad nam dah nije svež, kada imamo neredovnu stolicu i mokraću lošeg mirisa, a oči su umorne, otečene…Kad je koža bleda, bez sjaja, osetljiva, kad su nam nokti krhki, ”rascvetani” na vrhovima, prošarani belim mrljama ili izbrazdani. Pa i za nadutost stomaka i bolne zglobove i mišiće krivac može biti prezasićenost organizma toksinima koji se ne uspevaju izlučiti iz organizma. Detoksikacija ili čišćenje organizma, znači da se ćelije tela oslobode viška vode, kiselina i otrova, odnosno toksina. Te naslage, koje su sve veće kako je čovek stariji, usporavaju promet između kapilara, nervnih ćelija i ćelija vitalnih organa. Rezultat svega toga su hronična zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a ujedno stvara i povoljne uslove za nastanak tumora.

Da bismo izvršili detoksikaciju (čišćenje) organizma, ne moramo da gladujemo, potrebno je da jedemo biljnu hranu, da smanjimo unos masti, naročito zasićenih, da konzumiramo posnije vrste mesa i ribe. Što više masne hrane jedemo, to više čeznemo za njom, a što je manje jedemo, manje je želimo. Jedan od razloga je supstanca galanin čije se lučenje u organizmu povećava proporcionalno unosu masti. Galanin budi jaku želju za mastima. Dakle, trebalo bi se jedno vreme istinski odricati masne hrane kako bi u telu pala količina galanina. Ako uspete u tome, uskoro će vam se masna hrana učiniti “preteška.” Dakle, ograničiti upotrebu masti i masne hrane i pravilno kombinovanje namirnica je važnije od sabiranja unetih kalorija. Zaboravite na prženje namirnica u dubokoj masnoći, jer pržena hrana sadrži veliku količinu toksičnih slobodnih radikala pa je uvek bolje kuvati na pari ili grilovati.

Potrebno je da eliminišemo unos hrane sa aditivima i veštačkim bojama. Da unosimo manje soli, isključimo upotrebu rafinisanog belog šećera i proizvode od belog brašna. Kad god je moguće da konzumiramo sveže povrće, a ponekad i voće (svaki drugi, treći dan, između 16h i 18h po zimskom računanju vremena ili između 17h i 19h po letnjem računanju vremena). Da pijemo najmanje 1,5l vode i da smanjimo unos alkohola, kafe i jakih čajeva. Da povećamo unos namirnica bogatih vitaminom C, naročito u periodu konzumiranja visoko kalorične i masne hrane, jer je vitamin C važna spona u pretvaranju štetnog holesterola u korisne žučne kiseline. Nedostatak vitamina C može izazvati visok nivo holesterola u krvi i potpomoći arteriosklerozu. Vitamin C pomaže razgradnju neophodnih masti bez bilo kakvih zdravstvenih problema. Vitamina C ima najviše u voću roda limuna, peršunu, spanaću, renu, paprikama, belom biberu, prokelju, kupusu, kelju, bobičastom voću, jagodama, ribizlama… Bobičasto voće je bogato bioflavonoidima, antioksidansima, dijetalnim (biljnim) vlaknima i vodom. Generalno, zeleno povrće je bogato glukosinolatima, odličnom supstancom za detoksikaciju organizma.

Preporuka je da jedite više organske hrane! Ako vam to ne dozvoljava kućni budžet i nije vam praktično, barem pokušajte izbegavati namirnice koje se štite sa mnogo hemikalija. Imajte na umu da se zelena salata, šargarepa, grožđe, krastavci, paradajz i maline najviše prskaju… Sve temeljno operite pod mlazom vode.

Pitate se najverovatnije, koja je razlika između organske zelene salate i one takozvane obične? Razlika je u mnoštvu hemikalija i pesticida. Svaka salata ima svoju specijalnu pripremu. Za dobru salatu važno je dobro i kvalitetno hladno ceđeno ulje. Biljna hladno ceđena ulja su kamen temeljac zdrave ishrane. Ono treba da bude neutralno u pogledu ukusa ili da svojim sopstvenim ukusom daje salati ili nekom drugom jelu poseban i jedinstven pečat. Najznačajnija ulja su maslinovo, laneno, bundevino, susamovo i ulje od koštica grožđa…

Biljna ulja sadrže neophodne vitamine – E, A, D i K, koji su rastvorljivi u masnoćama. Ulja su bogata višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje su neophodne za život. Recimo, linolna kiselina koja se nalazi u lanenom ulju, potrebna je za izgradnju telesnih hormona. Maslinovo ulje, kao i ostala hladno ceđena ulja su pogodna za salate i prelivanje barenog povrća i mesa, dok ulje od komina maslina za dinstanje i pečenje.

Belančevinasta hrana – živinsko meso, riba, posna crvena mesa, jaja, najbolja je za takozvano “isključivanje” signala gladi i pomaže nam da jednostavno prestanemo prekomerno da jedemo. Zato što naše telo nema gotovo nikakvu sposobnost taloženja belančevina, pa mozak brzo reaguje da je sit. Ako u toku ručka ili večere, uključite neku belančevinastu namirnicu i usredsredite se prvo na taj belančevinasti deo, tada mozak šalje signale ”sita si”, koji nas navode da prestanemo da jedemo.

Ako planirate da počnete da se bavite rekreativno nekim sportom (plivanje, trčanje…) neophodno je da povećate jutarnji unos složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice i proizvodi od istih), a ako se bavite bodi-bildingom, imate veću potrebu za povećanom potrošnjom belančevina(riba, nemasno meso, živina, jaja, sir, mlečni plodovi, mahunarke… Koštunjavi plodovi i bademi bogati su magnezijumom, koji uvećava mišićnu masu.

Papaja se smatra vrhunskim čistačem organizma. Papaja sadrži enzim papajin koji omogućava razgradnju belančevina koje se unose putem hrane (riba, mlečni proizvodi, jaja, meso), čime se može sprečiti pojava nekih tegoba: zatvor, nadutost stomaka, problemi vezani za kosti.

Trebalo bi da se oslobodite loše navike preteranog pijenja kafe. Ne možete li započete dan bez kafe, pokušajte je zameniti blagim biljnim čajem, sa limunom ali bez šećera. Umesto kafe, odlučite se radije za zeleni čaj. On će vas osveži i razbuditi jednako kao kafa, a osećate se svežije. Pijte i čaj od koprive-dve do tri šolje dnevno. Takođe će ojačati bubrege i vaš inumološki sistem.

Dnevno pijte oko dva litra vode u koju ste dodali sok od limuna, jer limun reaguje u organizmu bazno, bez obzira što je kiselog ukusa, te tako povoljno utiče na imunitet i vitalnost. U vodu koju pijete sa limunom, dodajte malo naribanog svežeg đumbira. Očisti će vam organizam i kožu.

Nemojte mešati žeđ sa suvoćom grla – pre nego što odjednom, naiskap popijete npr. ½ litra vode, pokušajte u ustima zadržati jedan gutljaj i shvatićete da li ste stvarno osetili žeđ ili se samo radilo o potrebi da osvežite usta. A kako ćete znati ima li vaš organizam dovoljno tečnosti? Vrlo lako – pokušajte se uštinuti za nadlakticu jedne ruke – ako se koža odmah vrati u prvobitni položaj, znači da unosite dovoljno tečnosti, a ako nekoliko sekundi ostane naborana, nedostaje vam voda, odnosno tečnost.

Prolećno sređivanje kuće

Ukoliko ste mislili da vam je za čuvenu „generalku“ kuće potrebno bar pet hemijskih sredstava i višednevno savijanje kičme po raznim ćoškovima kuće, varate se. Postoje trikovi koji taj proces čine mnogo bržim i lakšim.

Prolećno čišćenje

Očistite kuću za samo tri sata pomoću profesionalnih trikova. Vreme je za prolećnu generalku od koje nećete dobiti upalu svih mišića. Ukoliko ste mislili da tako nešto ne postoji, da morate dobro da savijete kičmu, zavrnete rukave i krenete u višednevnu generalku, prevarili ste se. Mi vam nudimo nekoliko fantastičnih trikova koji će vam pomoći da za vrlo kratko vreme očistite svoju kuću.
Nastavi sa čitanjem Prolećno sređivanje kuće

PROZORI SE BRŽE PERU U KECELJI
Temeljno čišćenje prozora može biti celodnevni posao, pogotovo ako su prozori veliki. Međutim, mogu zablistati i za samo 15 minuta. Najpre poprskajte prozore sredstvom za čišćenje stakla. Ako živite u kući, polijte ih vodom iz creva, a ako ste u stanu, vanjski deo prozora obrišite mokrom krpom. Podignite kantu sa vodom na merdevine, stavite krpe, sunđere i tupi nož ili špatulu u džepove kecelje. Operite okvir prozora, a potom stružite prljavštinu u uglovima. Zatim prebrišite prozore čistom krpom.

TEPISI I PROSTIRKE
Trebaju vam: Usisivač, pamučne krpe, sredstva za uklanjanje mrlja, fen.

Postupak: Tepih usisajte temeljno. Umočite krpu u deterdžent za čišćenje tepiha i istrljajte mrlje. Neka odstoji pet minuta, pa osušite čistom suvom krpom trljajući od uglova mrlje prema njenom središtu. Fenom osušite ta mesta, pa otvorite prozor da se dodatno osuši. Isti postupak primenite pri čišćenju prostirki.

TEPISI OD PAMUKA I SINTETIKE
Trebaju vam: Muška ruka da pomerite nameštaj, usisivač, čistač na paru kojim možete očistiti tepihe i tapacirani nameštaj, ali i zavese, metla i džoger.

Postupak: Pomerite sav nameštaj. Temeljno usisajte tepihe i potom ih izribajte sredstvom za čišćenje tepiha. Pazite da previše ne smočite tepih. Otvorite prozore i ostavite ga da se suši barem osam sati pre nego što vratite nameštaj, kako se tepih ne bi oštetio na mestima na kojima stoji nameštaj kao i da ne bi ostale mrlje od rđe na tepihu koje mogu da naprave metalni delovi nameštaja koji ste stavili na mokro. Manje tepihe i prostirke izvucite napolje i neka vam neki muškarac pomogne da ih dobro istresete tako što ćete ih staviti preko ograde i dobro izlupati metlom. Prostirke koje mogu da podnesu mašinsko pranje ubacite u mašinu, a ostale usisajte s obe strane. Prostirke koje ne perete u mašini operite i ostavite ih da se suše barem osam sati. Pod prebrišite džogerom.

PROZORI
Trebaju vam: Plastična metla, sredstvo za pranje prozora, kanta vode s nekoliko kapi deterdženta za suđe, crevo za polivanje, stare novine i nekoliko mikrofiber krpa.

Postupak: Usredsredite se na spoljašnji deo prozora na kojem se skuplja prljavština i ne zamarajte se previše detaljima. Izaberite dan kad nema vetra i kada sunce ne udara direktno u prozore. Zatvorite prozore i metlom prebrišite prašinu s njih. Ako živite u kući, prozore polijte mlaozom iz creva. Ako živite u zgradi, umočite krpu u vodu u koju ste sipali sredstvo za pranje i očistite prozore. Sapunicu ostavite 5 minuta na prozoru, a potom ga isperite drugom krpom, koju ste umočili u čistu vodu. Obrišite novinskim papirom.

ZAVESE
Trebaju vam: Čistač na paru, sredstvo za osvežavanje zavesa, merdevine.

Postupak: Zatvorite prozore i raširite zavese. Poprskajte ih sredstvom za osvežavanje, a potom pređite parnim čistačem preko zavesa od vrha do dna. Ako su vam zavese jako teške, prođite paročistačem samo s jedne strane. Otvorite prozore da se osuše.

PRESVLAKE
Trebaju vam: Stara posteljina, spužva, sredstvo za čišćenje, valjak s lepljivom trakom, ručni usisavač, mikrofiber krpa.

Postupak: Stavite posteljinu na pod i na nju pobacajte jastuke. Istrljajte tkaninu sunđerom koji ste predhodno umočili u sredstvo za čišćenje. Za kožni nameštaj upotrebite posebno sredstvo za skidanje mrlja. Valjkom s lepljivom trakom pređite preko tkanine, a onda i preko jastuka. Izvucite prašinu i otpatke iz uglova kauča, usisajte mrvice i prašinu, vratite jastuke i sve to još jedanput prebrišite.

MADRACI
Trebaju vam: Sredstvo za uklanjanje mrlja, alkoholno sirće, soda bikarbona, sito.

Postupak: Skinite navlaku s madraca i operite je u mašini. Ako ima mrlja, prvo je potopite u vodu s deterdžentom za odstranjivanje mrlja, isperite vodom, a potom stavite u mašinu. U deo mašine za omekšivač sipajte malo alkoholnog sirćeta radi dezinfekcije. Madrac preko sita pospite sodom bikarbonom. Ona će pokupiti vlagu i prljavštinu iz madraca te eliminisati mirise. Kad budete navlačili presvlaku, usisajte višak sode bikarbone.

Žene pažljivije odmeravaju isti pol nego muškarce

Veličina grudi, izrastak, građa, prstenje, torbica – sve ovo su detalji koje žene primećuju jedna na drugoj. Ipak, većina njih to ne radi iz loše namere, već jednostavno voli da se upoređuje.

Istraživanje britanske kompanije Swimwear 365 koje je obuhvatilo dve hiljade žena otkrilo je da je njihov omiljeni hobi posoatranje drugih pripadnica lepšeg pola, što podrazumeva „skeniranje“ njihove odeće, frizure, šminke, građe. Upoređivanje izgleda drugih žena sa sopstvenim uobičajeni je misaoni proces kod žena, jer se pritom lično fokusiraju na pronalaženje mana svojoj konkurenciji.
Nastavi sa čitanjem Žene pažljivije odmeravaju isti pol nego muškarce

Kako istraživači otkrivaju, te mane obično uključuju celutit, posmatranje izrastka na kosi, uočavanje viška kilograma, venčanog ili vereničkog prstena. Naravno omiljeno mesto za omiljeni sport žena je upravo plaža.

Ono što je veoma zanimljivo jeste da je oko trećina žena više zadivljeno ženama atraktivnog izgleda i oblikovanih mišića nego stasitim muškarcima. Dok jedna od deset žena uvek želi da izgleda bolje od drugih pripadnica lepšeg pola, oko 40% njih kaže kako ne posmatraju druge žene na „zločest“ način, već iz puke zabave.

Tako polovina žena prilazi nepoznatim ženama kako bi pohvalile njihov izgled, a najčešći komplimenti odnose se na odabir odeće, dok 86 odsto žena kaže kako nikad ne bi pristupilo muškarcu s istim pohvalama.

ZA KOGA SE ŽENE DOTERUJU?
Verovali ili ne, oko 42% žena kaže kako se oblače i šminkaju u nadi da će zadiviti druge žene a ne muškarce svojim izgledom.

„Prirodno je da se upoređujemo s drugim ženama, pa su zaista retke one koje to ne rade. Interes za izgled drugih žena je istinski, jer one i same znaju koliko je teško steći i zadržati dobru figuru, imati lepu kosu i sve one druge detalje“, rekla je stilistkinja i portparolka Swimsweara, Helen Bojl.

Top 10 stvari koje žene primećuju na drugim ženama:

Odeću
Frizuru
Boju i izgled tena
Građu tela
Dekolte
Celulit
Boju kose
Veličinu grudi
Cipele
Torbu

Zašto slavimo 8. Mart kao Dan Žena

Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća i slatkiša, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena.

Nastavi sa čitanjem Zašto slavimo 8. Mart kao Dan Žena

Međunarodni dan žena

Međunarodni dan žena, popularno nazvan “Osmi mart”, praznik je ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena. Ideja da se ovaj praznik obeležava pojavila se početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Tridesetih godina neke države su prestale da obeležavaju ovaj praznik, ali su 1975. godine Ujedinjene nacije počele zvanično da ga obeležavaju.

Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici “Triangle Shirtwaist”, koji se dogodio u Njujorku 1911. godine. Toga dana poginulo je preko 140 žena.

Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se 8.3. 1857. u Nju Jorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstrante je rasterala policija, a dva meseca kasnije, te iste žene su osnovale sindikat.

Protesti na 8.3. su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Nju Jork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine u organizaciji Socijalističke Internacionalne. Praznik je ustanovljen na predlog slavne nemačke političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin. Već sledeće godine praznik je obeležilo milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

DermaWand PRO mikrostrujni uređaj za negu kože

Prvi Dan žena se slavio 28.2. 1909. u SAD povodom deklaracije koju je donela Socijalistička partija Amerike.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stepenik ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontai nagovorila je Lenjina da 8.3. postane državni praznik. On se tokom sovjetskog perioda koristio za obeležavanje “herojstva radnica”.

Države na Zapadu su Dan žena uglavnom prestale da obeležavaju 1930-ih godina, delom i zato što su ga povezivale sa komunizmom. Međutim, feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina. Za Međunarodnu godinu žene proglašena je 1975. godina. Tada su Ujedinjene nacije počele zvanično da obeležavaju Međunarodni dan žena.

Koliko vremena vam je potrebno da se spremite za izlazak

Prosečna devojka više od tri dana planira pripremu za izlazak u grad, a potrebno joj je više od sat vremena da pred „ludi provod“ na sebe nanese 14 kozmetičkih sredstava.

Ispitivanje koje je sproveo sajt za prodaju kozmetike feelunique otkrilo je da žene u dvadesetim godinama života više vremena provedu na pripreme za provod, nego u izlasku.

Nastavi sa čitanjem Koliko vremena vam je potrebno da se spremite za izlazak

Samo na nokte, žene nanose u proseku tri različita proizvoda – bazu, lak za nokte i završni lak.

Na kosu stavljaju lak, penu i sprej za volumen, ali tek pošto na nju nanesu masku, isperu je šamponom i tretiraju serumima.

Za lice najčešće koriste karmin, rumenilo, maskaru i puder, a prate ih bronzeri i korektori, kojima iscrtavaju konture lica tako da izgleda mršavije.

Kreme za samopotamnjivanje, baze za šminku, kreme za podočnjake i lakovi za nokte, takođe su važne stavke na listi potrepština za spremanje za izlazak.

Većini žena potrebno je dvostruko više vremena da se spreme, ukoliko to čine u društvu drugarica, zbog čega dve trećine više voli da se priprema samo.

Rezultati takođe pokazuju da veliki broj dama kupuje proizvode specijalno za izlazak. Na listi za kupovinu obično se nalaze krema za samopotamnjivanje, karmin, maskara i sjaj za usne, kao i senka za oči i parfem.

Polovina žena priznaje da preteruje kada kupuje novu kozmetiku za neki poseban izlazak, zbog čega pravu cenu krije od partnera.

Kada napokon izađu napolje, potrebno je oko tri odlaska u toalet, kako bi popravile šminku, za šta im svaki put treba oko šest minuta.

Otkrića su pokazala da je za mnoge od njih, šminka ipak ključna, bez obzira na to o kakvoj prilici je reč. Čak 38 odsto žena ne bi izašlo iz kuće bez karmina ili sjaja za usne, parfema i kompaktnog pudera.

Evo i 20 kozmetičkih proizvoda koji su, prema mišljenju ispitanica, ključni za spremanje za izlazak:

1.            Šampon
2.            Dezodorans
3.            Gel za tuširanje
4.            Maskara
5.            Regenerator za kosu
6.            Parfem
7.            Puder
8.            Senka za oči
9.            Hidrantna krema
10.          Lak za nokte
11.          Karmin
12.          Krema za telo
13.          Rumenilo
14.          Olovka za oči
15.          Lak za kosu
16.          Korektor
17.          Tonik za lice
18.          Sjaj za usne
19.          Piling za lice
20.          Piling za telo

Koliko vremena je vama potrebno za spremanje i koje kozmetičke proizvode smatrate ključnim?

Devet trikova za brzinsko sređivanje kuće

Provetrite – otvorite prozore širom, dozvolite svežem vazduhu da uđe. Kao nekada naše bake, provetrite posteljinu, jastuke, ćebad. Ako koristite sredstva za dezinfekciju, koristite ih u minimalnim količinama da vam kuća ne bi mirisala na bolnicu.

Brzinsko sređivanje kuće
2. Posebnu pažnju posvetite ulazu – važan je prvi utisak, a ako vam je hodnik zatrpan stvarima, utisak će biti loš i činiće vam se da je cela kuća u haosu, iako verovatno nije. Zato u kutije stavite šalove, rukavice, okačite jakne na predviđeno mesto, uredno složite obuću, a pre svega toga temeljno obrišite prašinu i paučinu.
Nastavi sa čitanjem Devet trikova za brzinsko sređivanje kuće

3. Fly lady, sajt koji pomaže u boljoj organizaciji i čišćenju ima sjajan predlog: uzmite kesu za smeće i nemojte stati dok je ne napunite sa 17 predmeta koji vam više ne trebaju a prave vam lom po kući – stare novine, razglednice koje čuvate bez potrebe, turistički prospekti, ambalaža, kutije, kozmetika kojoj je davno istekao rok… neće biti teško da nakupite punu kesu. I kada raščistite prostor, biće ga mnogo lakše očistiti.

4. Dajte vremena hemikalijama da deluju. Ako samo naprskate i obrišete neku površinu, moraćete ili da je ribate ili da je ponovo čistite. Dajte vremena sredstvima da deluju – naprskajte, ostavite da „odmori“ dok bi radite nešto drugo i onda samo obrišite. Jednostavno.

5. Koristite prečice – ne morate uvek da ribate pod na kolenima, za manje mrlje koristite maramice – postoji na tržištu veliki izbor od onih univerzalnih pa do specijalnih za određene površine. Umesto velikog usisivača, koristite onaj mali, ručni, ili onaj za mrve.

6. Svaka soba ima svoju „slabu tačku“. Očistite nju i kuća će sinuti. U dnevnoj sobi je to obično stočić gde se često nađe hrana, novine, igračke i ko zna šta još. U kuhinji sudopera, i ma koliko ribali ostale delove prostorije, ako je „hot spot“ zatrpan, cela prostorija će izgledati prljavo i neuredno. Dakle, krenite od kritične tačke, posle ćete ostalo lako.

7. Očistite uglove – oni prosto obožavaju prljvštinu, dlake i prašinu. Zato na usisivač dodajte specijalni dodatak za uglove i rešite se „bede“. Razlika će biti primetna. A ako podignete ruke iznad glave i usisate uglove iznad vas, em ćete vežbati ruke em će i paučina nestati.

8. Redovno se rešavajte smeća. I kuća koja je tek očišćena neće lepo mirisati ako imate smeća u kući. Dakle, redovno izbacujte smeće, koristite kese koje mogu da se dobro zatvore i redovno čistite kante za smeće.

9. Uvedite 15 minuta rutine – toliko je dovoljno za hitno sređivanje sobe – skupljanje stvari koje tu ne pripadaju, brzinsko usisavanje i brisanje prašine. Tako se neće desiti da je prostor toliko u neredu da vam trebaju sati da sredite sve.

Zašto slavimo Dan Zaljubljenih?

https://www.tv-shop.tv/artikal/1564/kanguru-sirena-cebeNasuprot onome sto se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.

Dan zaljubljenih

FAUN I VALENTIN
Pri tome bi kao blagoslov za srećnu i bogatu ljubav zaljubljeni par prskali krvlju žrtvenog jareta. U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muškarci bolji vojnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.
Nastavi sa čitanjem Zašto slavimo Dan Zaljubljenih?

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom cini imperator, pa je resio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarevoj ćerki – u pismu je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke.

SV. TRIFUN
Poreklo praznika je možda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprečava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako značajna, i iznad svega, romantična figura. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšte prihvaćeno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je među mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godišnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novotarijom.

Najčešće se poklanja cveće, i to ruže, kažu da je prodaja i do tri puta veća ovaj dan, potom bombonjere, plišane igračke, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose bas na ovaj dan, ali ne retko se zbog muške zaboravnosti i završi veza na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanično ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam život. Mirišljava pisma su davno izasla iz mode, e-mail čestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupu ili ste gledišta da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluzi kao šlagvort za obnovu kontakta sa srodnom dušom. Sadržaj može biti uobičajen samo dodajte ono p.s.

Radite kancelarijski posao ne zaboravite da ustanete

U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana.

Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihologa, a rađena je pomoću anketa i direktnih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi.
Nastavi sa čitanjem Radite kancelarijski posao ne zaboravite da ustanete

U razvijenim zemljama, ljudi danas sedeći za radnim stolom provode bezmalo isti deo dana kao i spavajući u krevetu.

Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem.

Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres.

Rad na laptopu – pazite na bolove u leđima i vratu.

Dugotrajno sedenje i rad na računaru mogu da izazovu čitav niz neugodnih hroničnih bolova i oboljenja

Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život.

Ne treba posebno naglašavati da to vodi hroničnom izostanku fizičke aktivnosti, povećanom riziku od prekomerne telesne težine, a samim tim i povećanom riziku od mnogih hroničnih oboljenja.

Stručnjaci preporučuju da se radnici čiji je posao vezan za radni sto, što je više moguće otklone od komunikacije preko emaila i telefona, te da se trude što češće da ustaju, prošetaju do kolega i popričaju sa njima licem u lice. Osim toga što će biti aktivniji, takav način komunikacije ima i važnu socijalnu komponentu.

Takođe, eksperti preporučuju da ljudi sebi naprave podsetnike (alarme) da treba bar da ustanu i protegnu se, i to nekoliko puta dnevno.

Radite kancelarijski posao? Šta možete da uradite za svoje zdravlje?

Probajte da vežbate, protežete se i za kancelarijskim stolom. Da biste izbegli sve posledice dugotrajnog sedenja, pre svega tokom rada na računaru, najpre obratite pažnju na pravilan položaj tela tokom sedenja. Potom, ne dozvolite sebi da izgubite motivaciju i da prirodu svog posla ističete kao opravdanje za smanjenju fizičku aktivnost, naglašava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maksima.

Fizička aktivnost koja bi prekinula dugotrajno sedenje na poslu ne mora da bude odlazak u teretanu ili na bazen za vreme pauze, mada bi vam to svakako bilo od koristi, već to mogu da budu i zaista male stvari.

Primera radi, nemojte iskoristiti pauzu tako što ćete opet sedeti i piti kafu, već desetak minuta prošetajte bržim tempom. Kada god je moguće, prošetajte do kolege, nemojte mu pisati preko računara, potom sami izađite po doručak, a nemojte da koristite to što neko od kolega ionako ide napolje. Pritom, nemojte koristiti lift, idite stepenicama.

Dobro bi bilo da na svakih sat-dva napravite dodatne kratke pauze (5 minuta je sasvim dovoljno), kada možete lagano da se istegnete ili da napravite po nekoliko čučnjeva, zašto ne i sklekova… Ako usvojite ovakve, naizgled male i nebitne navike, već nakon mesec-dva ćete osetiti da imate više energije i znatno ćete smanjiti rizike od posledica dugotrajnog sedenja, objašnjava dr Stojmenović.