Đurđevdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja, čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici 23. aprila, kao Dan Svetog Georgija.
Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Prema narodnom, tradicionalnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana, te se smatra za granicu između zime i leta.
Đurđevdan je praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavni običaji su:
- pletenje venaca od bilja
- umivanje sa biljem
- kupanje na reci
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“-đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac i na kraju grab i crveno jaje, koje je ostalo od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“ itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.
Đurđevdan je i najveći romski blagdan (romski: Ederlezi) kojim se slavi povratak proleća. Mnoge tradicije koje su uz njega povezane potiču iz zajedničke tradicije mnogih naroda istočnog Sredozemlja. Na taj dan Romi se posebno svečano oblače, stavlja se nakit, odjekuje romska muzika i pleše se romsko kolo.
Domovi se ukrašavaju cvećem i raspupanim grančicama u znak dobrodošlice proljeću. Obredi ovog praznika uključuju kupanje u vodi s cvetovima, a ponegde se i zidovi kuća peru vodom. Obično sе na ovaj dan jede jagnje.
Oni koji slave svetog Georgija kao svoju krsnu slavu trebali bi da ga dostojno proslavljaju, kao pravi hrišćani, uz slavski kolač, koljivo i sveću, da dočekuju svoju rodbinu i prijatelje i da ih najpre sa slavskim kolačem i koljivom posluže, pa tek onda sa ostalom hranom koju su spremili za tu priliku.
