Edukujte Vaše mališane kroz igru

Intelektualni razvoj deteta u ovom periodu je veoma važan jer definiše igru deteta. Igra preko motornih akcija obezbeđuje dalji psihomotorni razvoj, i one predstavljaju put i način na koji se motorika i kognicija međusobno dopunjuju. Poznavanje svih sfera razvoja deteta je nužan preduslov za podsticanje razvoja deteta kroz igru i igračke.

Fun Blox edukativne kocke za decu
Fun Blox edukativne kocke za decu

Nastavi sa čitanjem Edukujte Vaše mališane kroz igru

Karakteristično za decu predškolskog uzrasta je igra bez pravila što odlikuje predoperativni stadijum. Deca poznaju i razlikuju klase, ali imaju problema u razlikovanju članova klase, najčešće u okviru određene podklase (oko 3 godine). Npr. dete vidi puža, nekoliko koraka dalje vidi još jednog misleći da je to isti puž. Dete još uvek nema sposobnost indukcije ili dedukcije već je mišljenje transduktivno. Nema generalizacije iz pojedinačnih članova i suprotno, već se izjednačava značenje dva člana. Npr. dete misli da je pacov miš jer ima dugačak rep što je dete usvojilo kao jednu od glavnih karakteristika miša.

Dečiji šator
Dečiji šator

U kasnijem periodu (4-7 godine) javlja se intuitivno mišljenje. Dete ne dokazuje svoje tvrdnje ili ih oskudno obrazlaže, što potiče iz egocentrizma i nepostojanja operativnosti mišljenja. Nema unutrašnje rasprave i potkrepljivanje tvrdnje činjenicama, već često potkrepljivanje se javlja kroz fantaziju u kombinaciji sa “Zašto ?- Zato” odgovorima. Ipak u ovom periodu je mnogo naglašenija motorna praktična akcija kao logičan nastavak na senzo-motornu inteligenciju. Razvija se pojam o pripadnosti klase ali deca u ovom periodu još uvek ne razumeju odnos klase i podklase. Na pitanje: ”Da li na stolu ima više jabuka ili više voća ?” , dete će odgovoriti jabuka čak i kada su samo jabuke na stolu.

Magična tabla za decu 3 u 1
Magična tabla za decu 3 u 1

Populacija dece sa mentalnom retardacijom mehanički usvaja određene pojmove bez adekvatne iskustvene podloge, deca sa telesnom invalidnošću usled primarnih oštećenja imaju smanjenu mogućnost za učenje putem iskustva iz adekvatne motorne radnje, deca oštećenog vida se oslanjaju na motorno, auditivno iskustvo ali nedostaje vidno potkrepljenje za pravilno formiranje pojmova, klasa itd. Zajedničko za ove populacije je da razvoj kasni a da se najveći problemi javljaju u oblasti sticanja iskustva, stvaranje mentalnih reprezentacija, šema akcija, kao i same motorne akcije koja kreira novo iskustvo.

Edukativne kockice za decu
Edukativne kockice za decu

Predškolski uzrast karakteriše egocentrizam. Deca smatraju da svi ljudi o istim stvarima razmišljaju na isti način koji je podudaran sa njihovim.

Javljaju se egocentrični i socijalizovani govor. Egocentrični govor po Pijažeu ima tri podklase: eholalija (ponavljanje reči ili slogova uživanja radi, pri tom se ne obraćajući drugim osobama. Dete može ponavljati i reči bez značenja. Nije reč o patološkoj eholaliji.), monolog (dete govori sebi, misli naglas, “izvodi“ ono što nije u mogućnosti da izvede samom radnjom), monolog udvoje ili kolektivni monolog (dete govori u društvu drugih i zbog drugih ali ne očekuje njihovu reakciju ili sagovorništvo) . Socijalizovani govor (Pijaže, Mekarti) može se podeliti na nekoliko podklasa: adaptirana informacija (razmena mišljenja sa drugima, uvod u dijalog), kritika i ruganja, naredbe zahtevi i pretnje, pitanja i odgovori, socijalna fraza (npr. molim, hvala) i dramska imitacija. Dramska imitacija je najznačajnija kada je reč o igri i učenju kroz igru. Deca podražavaju govor i ponašanje odraslih i na taj način prihvataju određene socijalne miljee i znanja o svetu koji ih okružuje. Kroz igru i dramsko podražavanje defektolog može navoditi dete i na taj način podsticati učenje.

Omnibox kućica za decu
Omnibox kućica za decu

Igra je u ovom periodu simbolička, imaginativna, prepuna fantazije. Zasnovana na individualnom mnogo više nego na kolektivnom. Ona je dvostruko egocentrična jer zadovoljava dečiju individuu sa jedne strane, a u isto vreme dete preobražava realnost zarad i prema vlastitoj želji. Osnovno oruđe igre je simbol. Prema stvarima se postavljaju kao prema živim bićima (animizam/antropomorfizam). Sve što postoji u prirodi oko nas se nalazi tu zbog čoveka/deteta je dečije uverenje proisteklo iz egocentrizama. Dete izjednačava delovanje prirodnih tj. natprirodnih sila sa delovanjem čoveka (artificijelizam), uzrok objašnjava posledicom (finalizam) Kroz fantaziju deca razvijaju izmišljenu situaciju i bez mnogo motorne akcije razvijaju različite scenarije. Na taj način bogate svoje iskustvo izvitopereno asimilirajući stvarnost kroz vlastito “ja“.

U okviru razvojnih grupa predškolske dece uloga defektologa jeste procena, tretman, vaspitno-obrazovni rad. Treba iskoristiti znanja o razvojnim karakteristikama deteta zarad boljeg pristupa detetu i kvalitetnijeg rada. Defektolog se sa detetom mora igrati, a kroz igru se može i proceniti i učiti i razvijati sposobnosti. Naravno u svakom trenutku se mora znati koje sposobnosti se razvijaju i uopšteno šta je cilj igre odnosno rada za defektologa.

Izvor: b92.net

Jutjub umesto uspavanke – za ili protiv?

Dok su generacije njihovih roditelja odrastale uz pesmice starijih, današnja deca sve češće prve osmehe pokazuju uz video-zapise emitovane na mobilnim uređajima. Da li je ovo dobro ili loše?

Svetleći ljubimci
Svetleći ljubimci

Čak dvoje od petoro dece uzrasta do dve godine koristilo je bar jednom tablet ili smartfon, i to pre nego što su u potpunosti razvili sposobnost govora, rezultati su najnovije američke studije koju je sprovela organizacija “Common Sense Media”.
Nastavi sa čitanjem Jutjub umesto uspavanke – za ili protiv?

Da podaci budu još precizniji, tačnije 38 posto dece pomenutog uzrasta u 2012. godini koristilo je mobilne uređaje kako bi igrali igre, gledali video snimke… Taj procenat samo godinu dana ranije iznosio je 10 posto.

Kako se uzrast dece koja su učestvovala u istraživanju povećava, tako se i procenti neobično menjaju. Tako je do osme godine svega preostalo 28 posto dece koja nikada nisu koristila smartfone, tablete i slične uređaje, pokazalo je istraživanje.

“Ovo je zaista pravi pokazatelj da je stigla sasvim digitalizovana generacija”, kazao je Džim Stejer, izvršni direktor organizacije “Common Sense Media” portalu “Mashable”.

“Uočavamo fundamentalne promene u načinu na koji deca konzumiraju medije”, dodaje Stejer. “Oni čak ne mogu ni da govore, ali će da puze do televizora i da pokušaju da ga pokrenu na način na koji se to radi sa tabletima ili smartfonima.”

Uprkos savetima Američkog udruženja pedijatara da roditelji nikako ne dozvoljavaju deci upotrebu pomenutih uređaja pre druge godine, ne samo da deca sve ranije počinju da koriste te uređaje, već sa njima provode sve više vremena.

Od 2011. do 2013. vreme provedeno sa telefonima i računarima utrostručilo se: tokom ove godine deca uzrasta do osam godina provodila su u proseku petnaest minuta dnevno sa mobilnim uređajem, dok je 2011. bilo reči o “svega” pet minuta.

Stejer je saglasan sa debatama koje se vode povodom toga da li je ovolika prisutnost uređaja u životu dece opravdana. S jedne strane, objašnjava on, ovakvi uređaji su odlična pomagala u obrazovnom sistemu, i upotrebljeni na pravi način mogu doprineti razvoju dece.

Svetleće zvezde
Svetleće zvezde

Ipak, ukoliko se deci uređaji pružaju samo kao sredstvo za umirivanje ili odvlačenje pažnje, to može imati ozbiljne posledice na njihov razvoj, tvrdi Stejer.

Zbog toga je potrebno da vreme koje deca provedu ispred različitih ekrana pretvorimo u vreme za učenje uz pomoć tih ekrana, navodi on.

“Pametna upotreba tehnologije danas je osnovni element u obrazovanju”, zaključuje Stejer.

Uprkos tome što su rezultati istraživanja vezani za SAD, i što je trenutna situacija u Srbiji sasvim drugačija, sasvim je izvesno da i deca u Srbiji sve više vremena provode uz mobilne uređaje.

Kako vi gledate na ovu pojavu? Ukoliko imate iskustva s tim, podelite sa nama u komentarima vaše savete o tome kako vreme koje deca provode uz ekran može pametno da se iskoristi.

Izvor: www.b92.net