Opšte teme - Stranica 3 od 4

Zašto slavimo Dan Zaljubljenih?

https://www.tv-shop.tv/artikal/1564/kanguru-sirena-cebeNasuprot onome sto se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.

Dan zaljubljenih

FAUN I VALENTIN
Pri tome bi kao blagoslov za srećnu i bogatu ljubav zaljubljeni par prskali krvlju žrtvenog jareta. U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muškarci bolji vojnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.
Nastavi sa čitanjem Zašto slavimo Dan Zaljubljenih?

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom cini imperator, pa je resio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarevoj ćerki – u pismu je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke.

SV. TRIFUN
Poreklo praznika je možda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprečava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako značajna, i iznad svega, romantična figura. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšte prihvaćeno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je među mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godišnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novotarijom.

Najčešće se poklanja cveće, i to ruže, kažu da je prodaja i do tri puta veća ovaj dan, potom bombonjere, plišane igračke, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose bas na ovaj dan, ali ne retko se zbog muške zaboravnosti i završi veza na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanično ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam život. Mirišljava pisma su davno izasla iz mode, e-mail čestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupu ili ste gledišta da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluzi kao šlagvort za obnovu kontakta sa srodnom dušom. Sadržaj može biti uobičajen samo dodajte ono p.s.

Sezona slava još uvek traje

Srbi su jedini narod među pravoslavnim hrišćanima koji slave krsne slave. Grci, Bugari, Rusi, imaju imendane, tj. onog svetitelja čije ime nose i koji ga proslavljaju na drugačiji način od Srba. Srbi slave onog svetitelja na čiji su dan preci primili krštenje, što potvrđuje i sam naziv – krsna slava. Takođe, kada se porodici ili pojedincu desilo nešto važno, uzimalo se da se slavi kao krsna slava taj svetitelj kada se taj događaj desio, recimo, ozdravljenje, izbavljenje od neprijatelja, rođenje dugo željene dece. Na dan krste slave sećaju se svojih svetitelja zaštitnika, koji su zaštitnici domova, a istovremeno su i veza sa precima.
Slava
Nastavi sa čitanjem Sezona slava još uvek traje

Slavljenje slave se održalo do današnjih dana, Srbi su po tome poznati i širom sveta. Na dan slave u kući domaćina se okupljaju gosti, i to ne samo zemljaci već i komšije, prijatelji, kolege ma koje vere bili i kojoj naciji pripadali.

Najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog velikomučenika Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku. Uobičajena je izreka tih dana, da pola Srba slavi, a druga polovina ide u goste. Svetitelj koji se proslavlja trebalo bi da služi na ugled porodici, na njega da se ugledaju u ponašanju i životu. Zato je važno i kako se slava proslavlja.

U kući se sprema kolač za koji se upotrebljava voda koju je sveštenik nekoliko dana pre toga osvetio krstom, bosiljkom i molitvenikom. Potrebno je pripremiti i žito, neki ga kuvaju i melju, mešaju sa orasima i karanfilićem. Sve je popularnije samo malo istucano žito u koji se dodaju razni začini. Kolač i žito sa vinom se zatim na dan slave, ili na večernjoj službi dan ranije koja se zove bdenije, nose u crkvu. Sveštenik će prerezati kolač, a prethodno će ga, kao i žito, preliti vinom, izgovoriće tropare, pesme posvećene u čast svetitelja koji se proslavlja, očitaće i molitvu. Dok sve to radi, potrebno je da bude upaljena sveća na stolu.

Pravilno slavljenje podrazumeva i da ukućani na dan slave budu crkvi, na Svetoj liturgiji, da se pričeste i zatim u svojim domovima dočekuju goste. Priprema se i hrana, vodeći računa da li slava pada na posni ili mrsni dan. Slava nije gozba i preterano pripremanje hrane koja se baca, ne samo da je trošak za domaćina, već i bahatost. Bolje je tog dana pomoći nekom siromašnom, nahraniti ga i obući nego se rasipati uz velike količine jela i pića.

A, šta nije dobro?

– Nije dobro ni proslavljati slavu bez kolača, žita i odlaska u crkvu. To je onda rođendan, obično slavlje a ne slava.

– Slavski kolač ne bi trebalo da sečete vi već sveštenik u crkvi. To je u nekim krajevima bio običaj kada sveštenici nisu mogli da dođu ili ih čak i nije bilo, ali danas nema razloga.

– Slave ne služe za opijanje i prejedanje.

– Nije dobro ne slaviti slavu kada neko u porodici umre. Slava se uvek slavi, makar za najbliže.

– Nemojte spremati mrsnu hranu u posne dane. Ima ljudi koji o tome ne vode računa ili, kako kažu, ne vole ribu i ne žele da je spremaju. Ako slavite slavu važno je da poštujete i posne dane.

– Na slavi uopšte nije obavezno spremanje jela i zvanje gostiju.

– Nije dobro ne praviti slavsko žito. U narodu postoji običaj da se slavsko žito ne sprema za Svetog Iliju ili Aranđelovdan. Slavsko žito je uvek obavezno.

Srpska krsna slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica će ostati upamćena i kao “prvi upis” Srbije na UNESCO- vu listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Badnje veče

Topla porodična atmosfera je prva stvar koja vam je potrebna za proslavu Badnje večeri. Sa razlogom su Badnji dan i Božić mnogima omiljeni praznici, jer su to dani kada cela porodica treba da bude na okupu. Nažalost danas je jako malo dana u godini kada je se cela porodica skupi u jednom danu, pa ne čudi što svi vole ove svete praznike. Danas su božićni običaji prilagođeni gradskoj sredini, ali im se i mladi i stariji beskrajno raduju.

Nastavi sa čitanjem Badnje veče

Svaka tradicionalna, srpska, posna trpeza ne može da prođe bez pasulja. Posni pasulj je i ovog dana glavno jelo. Uz njega ide salata od rotkve i praziluka, a možete staviti i kiselu salatu od cvekle i šargarepe.

Nakon pasulja dolazi riba, koja u posnoj trpezi menja pečenje. Od ribljih specijaliteta najčešće se biraju šaran ( dimljeni ili samo prženi ), oslić, girica, u novije vreme razni fileti i riblje prerađevine koje su jednostavnije za jelo i spremanje, a u manjoj meri skuša, haringa, ili neka domaća rečna riba.

Za Badnju trpezu ne zaboravite voće koje vam može biti najbolji desert. Ovog dana lepo je spremiti korpicu punu voća, koštunjavog ( orasi i lešnici ) i suvog ( suve urme, smokve, šljive, grožđe…. ).

Dosta ljudi se odlučuje i na južno voće, poput banana, pomorandži, mandarina; ili domaćih poput jabuka. Bogata korpica sa voćem je dakle sastavni deo posne trpeze za Badnje veče. Možete je i ukrasili sa malo slame i badnjaka, koji se nalazi u gotovo svakoj dekoraciji za Božićne praznike.

Kada je reč o desertu, mnoge domaćice se najčešće odlučuju za baklavu, jedan od najpopularnijih posnih slatkiša. Naravno postoji i čitav niz torti i sitnih kolača za koji se možete odlučiti.

Za desert ne morate odvajati mnogo vremena osim ako imate mališane u kući pa želite da ih obradujete. Dakle jedna vrsta slatkiša i korpa sa voćem sasvim su dovoljni za svečanu večeru na Badnji dan.

Za Badnje veče nije loše pripremiti bocu crnog vina i nazdraviti sa ukućanima za zdravlje i sreću u predstojećoj godini koja je pred vama.

Novogodišnje odluke

Da li početkom godine pravite liste stvari na kojima ćete raditi tokom narednih 365 dana? Koliko često ispunite bar deo novogodišnjih odluka? Saznajte u čemu je problem i kako da ga popravite.

Novogodišnje odluke

Smršati, ostaviti cigarete, hraniti se zdravije… Novogodišnje odluke najčešće nestaju sa prazničnom dekoracijom i do kraja januara zaboravimo da smo uopšte pravili „nekakvu listu“. Međutim, ukoliko ste ovoga puta zaista odlučili da ne posustajete, evo nekoliko zanimljivih razmatranja koja vam mogu koristiti.
Nastavi sa čitanjem Novogodišnje odluke

„Mislim da je problem u tome što ljudi sebi najčešće postavljaju nerealne ciljeve“, kaže profesor psihologije Džozef Ferari koji predaje na DePol Univerzitetu. Kako bi prethodnu godinu pamtili po pozitivnim promenama, Ferari savetuje da se usredsredite na male zadatke i proslavljate sve pobede, prenosi ABC.

„Potrebno je da na umu imamo manje, ostvarljive ciljeve a ne ultimativne, velike promene koje nećemo izvesti“, smatra Ferari. Prema njegovim rečima, većina ljudi zaboravlja da nagradi sebe za male uspehe, ali se gotovo bez izuzetaka „kažnjava“ i za najmanje neuspehe, što nikako nije dobro.

„Ne možete izgubiti dvadeset kilograma za četiri sedmice, ali možete izgubiti dva kilograma za to vreme“, izjavio je on. „Ako znate da vas na kraju čeka nagrada, brže ćete ići ka cilju.“

Uz gubitak kilograma jedna od najčešćih novogodišnjih odluka je i prestanak pušenja. I u ovom slučaju, smatra Ferari, treba ići polako i nagrađivati sebe za sve male pobede.

Još jedna pametna stvar koju možete da učinite jeste da iskoristite najbolje što tehnologija nudi. Ukoliko posedujete neki od „pametnih“ uređaja poput telefona, preuzmite neku od mnogih zdravstvenih aplikacija uz koju će evidencija biti lakša i sa kojom ćete moći da dođete do novih informacija vezanih za ostvarenje vaših odluka.

Osim nagrada, uvek je dobrodošla i pomoć prijatelja, pa se potrudite da za ostvarenje novogodišnjih odluka nađete partnere sa kojima ćete zajedno ispunjavati zahteve. Ferari takođe savetuje da svoje odluke podelite javno sa prijateljima, recimo na društvenim mrežama, kako biste osetili malo viši nivo obaveze prema njihovom ispunjavanju.

„Napravite svojevrsnu žurku za prijatelje i neka svako od pozvanih sa sobom donese po tri lista papira na kojima će biti ispisana po jedna novogodišnja odluka. Promešajte ih zajedno i neka svako izvuče po jedan papir. Tako ćete napraviti mrežu podrške jer će svako morati da pomogne u sprovođenju novogodišnje odluke onom čiji je papir izvukao“, savetuje Ferari.

Vaše zajedničke liste novogodišnjih odluka potom možete podeliti sa prijateljima na fejsbuku i potražiti od njih korisne savete. „Vrlo je važno da znate da, ako svoje odluke krijete od drugih, lakše ćete ih zaboraviti“, zaključuje Ferari.
Dakle, podelite sa nama Vaše novogodišnje odluke i recite nam u komentarima kako planirate da ih sprovedete.

Izvor: b92.net

Sajber ponedeljak – Popusti se nastavljaju

„Sajber ponedeljak“ je dan za onlajn šoping, a dolazi nakon vikenda i Dana zahvalnosti koji se u SAD obeležava četvrtog četvrtka u novembru.

„Crni petak“ i rasprodaje tim povodom su završene. Gužve u prodavnicama širom Amerike su tradicionalno bile velike, a negde je čak bilo i pucnjave.
Nastavi sa čitanjem Sajber ponedeljak – Popusti se nastavljaju

Oni koji su preživeli najbolju priliku za šoping u SAD, i malo se odmorili tokom vikenda, spremni su za danas i takozvani „Sajber ponedeljak“- još jednu šansu za kupovinu po nižim cenama, mada samo „iz fotelje“

Sharp Fit elastična presvlaka za fotelju

Tokom „Sajber ponedeljka“ onlajn kupovina je znatno povoljnija nego inače, a taj dan je uveden 2005. godine sa namerom da se ljudi ohrabre da kupuju putem Interneta.

Tržišni analitičari kažu da je i dalje više onih koji vole da odu u prodavnicu, nego da kupuju onlajn, mada taj način šopinga beleži brži rast otkako je omogućen pristup Internetu i plaćanje računa putem mobilnih telefona.

PayPal servis za onlajn šoping beleži povećanje plaćanja računa putem mobilnih telefona za 173 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tako je zabeleženo da je kupovina odeće i modnih detalja tokom prošlogodišnjeg „Sajber ponedeljka“ porasla za 27 odsto u odnosu na isti dan 2016. godine, dok je tokom istog perioda šoping za „Crni petak“ bio veći za 20 odsto.

Sličan trend važi i za proizvode za kuću i baštu, ali ne i za laptopove, tablete, pametne telefone i televizore. Prodaja tih artikala nije bila značajno veća.

Očigledno da kupci manje rizikuju kada kupuju elektronske uređaje i da više vole da ih uživo vide, probaju, dodirnu, pre nego što se opredele. Garderoba, šminka, obuća već mogu da se kupe „iz fotelje“, a ako ne odgovaraju lako mogu da se zameni ili nekome poklone.

Inače, „Crni petak“ i „Sajber ponedeljak“ su dani koji su uskoj vezi sa proslavom Dana zahvalnosti koji je uveden 1789. godine na preporuku tadašnjeg predsednika SAD Džordža Vašingtona, koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru.

Ovaj praznik su prihvatili svi bez obzira na to odakle su i kada stigli u Ameriku jer slavi zajednicu različitih kultura.

Po dolasku u novi svet, nakon 66 dana napornog putovanja, engleski doseljenici su teško dolazili do hrane. Spasili su ih lokalni Indijanci, koji su im obezbedili hranu i naučili ih kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće.

Kada su naredne jeseni obezbedili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, proslavili su to sa Indijancima, a na trpezi je, uz ostalo, bila i ćurka koja se i danas tradicionalno sprema u domovima širom Amerika za Dan zahvalnosti.

TV Shop je rešio da ovaj veoma popularan praznik prenese iz Amerike na naše prostore.

Zato smo za Vas spremili specijalne popuste. Samo od ponedeljka 26.11.2018. do četvrtka 29.11.2018. svi koji poruče bilo koji proizvod putem Internet sajta i unesu kupon kod CYBER ostvariće popust od 10%.

Svetski dan borbe protiv side

Svetski dan borbe protiv side se obeležava 1. decembra svake godine i to je prilika da se ljudi širom sveta ujedine u borbi protiv HIV-a, pokažu podršku prema ljudima koji žive sa HIV/AIDS-om i sete se onih koji su umrli.

Untitled
Nastavi sa čitanjem Svetski dan borbe protiv side

Svetski dan borbe protiv side je prvi put obeležen 1988. godine i prvi je ikada globalni dan zdravlja. Danas je nauka dosta napredovala u terapiji HIV-a i postoje zakoni koji štite osobe koje žive sa HIV-om. Ali i uprkos ovome, ljudi uglavnom ne znaju kako da zaštite sebe i druge od HIV-a i stigma i diskriminacija su ostali realnost za mnoge ljude koji žive sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv side je važan da podseti javnost i vlade da HIV nije nestao – da postoji i dalje vitalna potreba da se sakupe sredstva, podigne svest, pobede predrasude i poboljša obrazovanje.

Iako je Svetski dan borbe protiv side dobra prilika da šira javnost počne da priča o tome i da se znanje sprovede u akciju, ne smemo zaboraviti važnost jačanja svesti o HIV-u i tokom cele godine.

Kako možete podržati Svetski dan borbe protiv side?

Podizanjem svesti ljudi o HIV-u i sidi u svom okruženju.

Nošenjem crvene tračice i predlaganja drugim ljudima da učine isto.

Tako što ćete zaštititi sebe – ovo je primarni i najvažniji način da se zaustavi širenje HIV-a.

Ako mislite da postoji razlog – testirajte se na HIV.
Šta treba uraditi?

Da bi se problematika HIV/side efikasno razrešavala na međunarodnom nivou, neophodni su napori da se:

• Zaustavi diskriminacija ljudi koji žive sa HIV/sidom

• Edukuju ljudi o prevenciji i načinima zaštite od HIV-a

• Obezbede dovoljne količine kvalitetnih a dostupnih kondoma

• Obezbedi finansijska i medicinska pomoć kako bi se osobe sa HIV/sidom efikasno mogle lečiti

Vaš, TV Shop

Specijalni popusti za Crni petak!

Crni petak je dan nakon Dana zahvalnosti i pada na petak posle četvrtog četvrtka u novembru. U nekim američkim državama je proglašen kao praznik i spada u najprometnije dane za shopping.

crni petak-2013
Nastavi sa čitanjem Specijalni popusti za Crni petak!

Mnogi ljudi uzimaju slobodan dan na Crni petak i iskoriste ga kako bi posetili rodbinu ili prijatelje koji žive van njihovog grada. Mnoge firme u Americi ne rade tokom vikenda kada pada Dan zahvalnosti.

Drugi ovaj dan koriste kao dan početka praznične kupovine. Kupovina prazničnih poklona na Crni petak je postala veoma popularna. Mnoge prodavnice daju velike popuste, posebno na dečije igračke, tehniku, proizvode za poklone…

Veoma često se dešava da dođe do izmene u gradskom saobraćaju. Neke prodavnice produže radno vreme, kako bi izašle u susret kupcima. Na putu ka popularnim destinacijama za kupovinu se veoma često prave gužve.

Crni petak je jedan od najprometnijih dana za kupovinu u Americi. Postoji dve popularne teorije zašto se ovaj dan zove Crni petak. Jedna teorija je da gume mnogih automobila zbog velike gužve ostavljaju za sobom crne tragove, što je dovelo do naziva Crni petak.

Druga teorija je da taj naziv potiče od staromodnog vođenja poslovnih računa. Gubici su bili obeležavani crvenim mastilom, a profiti crnim mastilom. Većina firmi, pogotovo malih, počinju da ostvaruju profit tek kada dođu praznici. Mnogi od njih se nadaju da će početi da ostvaruju profit, koji je obeležen crnim mastilom, na dan posle Dana zahvalnosti.
TV Shop je odlučio da ovaj veoma popularan praznik prenese iz Amerike na naše prostore.

Vaš TV Shop

Odlazak legendarnog dizajnera

Modni dizajner Oskar de la Renta, jedan od najuticajnijih dizajnera druge polovine 20. veka, čovek koji je oblačio prve dame SAD i holivudske zvezde, preminuo je u ponedeljak u 82. godini, prenose agencije.

„Njujork tajms“ prenosi da je De la Renta preminuo od raka.
Rođen u istaknutoj porodici u Dominikanskoj Republici, De la Renta je studirao umetnost u Španiji, ali ga je moda privlačila i prve korake napravio je uz španskog dizajnera Kristobala Balensijagu.
Nastavi sa čitanjem

Ime je stekao šezdesetih kada je počeo da „oblači“ prvu damu Žaklinu Kenedi i potom otvorio svoju kompaniju u Njujorku 1965.

Poznat je kao jedan od „klasičnih“ kreatora, poznat po izrazito ženstvenim kreacijama, laskavim siluetama s punim suknjama, uskim strukom i često u nežnim bojama i sa cvetnim motivima.

Najskoriji De la Rentin projekat bila je venčanica za Amal Kluni koja se za Džordža Klunija udala prošlog meseca u Veneciji.

Sam De la Renta, sa svojom elegantnom figurom, bio je omiljena ličnost njujorškog sveta mode. Omiljeni je dizajner uticajne urednice američkog Voga Ane Vintur i glumice Sare Džesike Parker.

Njegov klasični stil veoma je popularan na crvenom tepihu i naročito odgovara ukusima prvih dama, koje su bile njegovi najverniji klijenti.

Izvor: b92.net