Dečija nedelja ima dugu i bogatu tradiciju. Iako se na našim prostorima obeležava od 1934. godine, Zakonom o društvenoj brizi o deci, uvedena je 1987. na predlog organizacije Prijatelji dece Srbije. Dečija nedelja se tradicionalno obeležava u prvoj punoj sedmici oktobra, u cilju skretanja pažnje javnosti na decu i mlade, na potrebe i prava dece i mladih u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, na njihova prava da odrastaju u što boljim uslovima, na jednake šanse za razvoj i ostvarenje svih svojih potencijala.
Tokom proteklih godina misija Dečije nedelje se razvijala, a ova nacionalna manifestacija postala je model svestrane saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, kao i povezivanja važnih aktera i činilaca koji udruženi deluju ka istom cilju – poboljšanju položaja deteta u društvu.
101 način da detetu pokažete da ga volite
Uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u realizaciji aktivnosti Dečje nedelje učestvuju vladine institucije, organizacije i udruženja građana.
Dečija nedelja ukazuje na stvarni položaj deteta i mladih u društvu, skreće pažnju na dete kao nosioca prava da odrasta u što boljim uslovima u porodici, lokalnoj zajednici i društvu u celini. Na taj način Dečja nedelja u kontinuitetu podstiče javnost na potrebu za kontinuirano ostvarivanje dečjih prava u našem društvu i doprinosi ambijentu koji pruža jednake šanse za razvoj i ostvarenje punog potencijala dece, kao i njihovo učešće u društvenom životu.
Dečija nedelja prepoznatljivo i vidljivo ukazuje na važna i aktuelna pitanja, ističući potrebu daljeg razvoja savremenog nacionalnog sistema za promociju i zaštitu dečijih prava. Takođe, Dečja nedelja podstiče unapređenje položaja deteta u našem društvu kroz kontinuirani razvoj svih uslova i pružanje finansijske, socijalne, zdravstvene, kulturne i obrazovne podrške za ostvarenje ovih ciljeva.
10 najvažnijih stvari
Program aktivnosti Dečije nedelje čini niz aktivnosti, uz puno učešće dece i mladih.
Zajedničku odgovornost predstavlja zadatak koji program aktivnosti Dečije nedelje posebno promoviše da se deci iz osetljivih grupa (sa sela, iz manjinskih grupa, romskoj deci i deci sa smetnjama u razvoju), obezbedi kvalitetno obrazovanje i mogućnost ostvarivanja prava, poštujući relevantna međunarodna i nacionalna dokumenta i pozitivne propise.
Praznik je u narodu poznat kao Mala Gospojina i ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu pobožno. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama posle pet decenija braka. Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram.
Presveta Bogorodica iz manastira Dečani
Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća. Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama.
Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
Poznatija kao Kraljeva crkva koja se izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa.
Kraljeva crkva u Studenici
U manastiru Studenica čiji je ktitor i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici je posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.
Manastir Studenica
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji pohode svetinje.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, s ciljem da se istakne značaj očuvanja ozonskog omotača. On se obeležava od 1994. godine, na dan kada je potpisan Montrealski protokol kojim su predviđene konkretne aktivnosti zemalja i različiti projekti da bi se zaštitio taj omotač.
Ozonski omotač (ozonski sloj ili ozonosfera) je sloj u Zemljinoj atmosferi koji sadrži visoke koncentracije ozona (O3). Ovaj sloj apsorbuje 93-99% Sunčeve ultraljubičaste svetlosti koja je štetna za živi svet na Zemlji. Preko 91% ozona u atmosferi je prisutno u ovom sloju. Ozonski omotač se prostire u donjem sloju stratosfere od oko 10 do 50 kilometara iznad Zemlje. Njegova debljina varira u zavisnosti od lokacije i godišnjeg doba.
Krajem osamdesetih godina naučna istraživanja iz gotovo celog sveta pokazala su opravdanim zabrinutost naučnika za stanje ozonskoga omotača. Na njihov podsticaj u Montrealu je 16. septembra 1987. potpisan Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, čime je, uz uočavanje štetnih uticaja određenih hemikalija na ozonski omotač, preko UNEP – programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu podstaknuta i izrada programa aktivnosti zaštite kako bi se sprečila dalja oštećenja.
Puripod jonski prečišćivač vazduha
Na osnovi takvih saznanja i aktivnosti rezolucijom Generalne skupštine UN 1994. godine, upravo je datum potpisivanja Montrealskog protokola, 16. septembar, proglašen Međunarodnim danom zaštite ozonskog omotača. Broj zemalja potpisnica protokola, od prvobitnih 46, porastao je do danas na više od 150, među kojima je i Srbija. Nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine svake se godine aktivno uključuje u obeležavanje Međunarodnog dana ozonskog omotača, objavljujući brošure, video zapise, priručnike i druge materijale upozorenja o potrebi očuvanja ozonskog omotača.
Slogan takvih akcija, i kod nas i u svetu, je da svako može učiniti nešto za spas ozonskog omotača. Njima se želi podići opšta svest o potrebi zaštite ozonskog omotača koji čuva sve na Zemlji od štetnih uticaja Sunčevog zračenja, a važan je i za atmosfersku raspodelu temperatura i utiče na klimu na Zemlji.
Medisana Neotech jonizator
Na skupu o klimi, 1992. godine, u Riju, usvojen je globalni plan, program za promenu, kao ulaganje u buduće generacije, zasnovan na konceptu održivog razvoja. Vlade sveta su pozvane na razmišljanje i učešće u potrazi za boljom budućnošću.
Deset godina kasnije, na skupu u Johanesburgu, ustanovljeno je da se stanje u mnogome pogoršalo. Razvijene zemlje, koje su trebale i morale preuzeti vodeću ulogu u unapređenju održive potrošnje, ponašale su se ignorantski i bahato. Zemlje u razvoju su ih slepo i nerazumno imitirale, umesto da su uspostavljali forme održive potrošnje u izgradnji svojih privreda. Nerazvijene zemlje su postale još siromašnije, ali zato obogaćene opasnom, prljavom, zastarelom i u razvijenim zemljama uglavnom zabranjenom tehnologijom. A bogati su čak kupovali “čisti vazduh” zemalja sa malim emisijama štetnih gasova, kako bi smanjili vlastiti stepen zagađenosti.
Pre dve godine u Kopenhagenu, propao je još jedan pokušaj da se nađe zajednički stav svih zemalja o problemu klimatskih promena nakon Rija + 20, i da se uspostavi novi dogovor koji bi omogućio nastavak razvoja uz očuvanje životne sredine za naredne generacije.
Za to vreme iznad Arktika je ustanovljen rekordni gubitak ozonskog omotača u atmosferi, koji štiti život na zemlji od štetnih sunčevih zraka, upozorava Svetska meteorološka organizacija.
To se objašnjava kontinuiranim prisustvom u atmosferi supstanci koje uništavaju ozon, kao i vrlo hladnim zimama.
Tokom prethodne zime, sloj ozona iznad Arktika je smanjen za oko 40 odsto. Prethodno je u tom periodu ovaj sloj smanjivan najviše za 30 odsto i to se desilo nekoliko puta u poslednjih petnaestak godina.
Ardes ovlaživač vazduha
Ukoliko bi se područje stanjenog ozona pomerilo s polova prema jugu, povećalo bi se negativno dejstvo ultraljubičastih (UV) zraka nad delovima Kanade, nordijskih zemalja, Rusije i SAD (tj. Aljaske), ali to ne bi bio tako štetan intenzitet zračenja kakav može da se registruje u tropima.
UV-B zraci se dovode u vezu s rakom kože, kataraktom i oštećenjima čovekovog imunog sistema, a mogu negativno da deluju i na neke useve i organizme u moru.
Za razliku od situacije nad Antarktikom, u stratosferi nad Arktikom ozonski omotač se ne smanjuje u velikoj meri svake godine jer su tu meteorološki uslovi mnogo promenljiviji.
Uprkos vrlo uspešno primenjenom Montrealskom protokolu, čiji je cilj smanjivanje proizvodnje i potrošnje hemikalija koje uništavaju ozon (kao što su hlorofluorougljenici i haloni), ove supstance, kojih je nekad bilo u frižiderima, sprej bocama laka i aparatima za gašenje požara, su još uvek prisutne u atmosferi.
Smoketronic električna cigareta
Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno nekoliko decenija da se njihova koncentracija u atmosferi vrati na nivo od pre 1980, što je bio cilj pomenutog protokola, usvojenog 1987. godine.
U našoj zemlji se političke stranke još ne bave ovim važnim ekološkim temama. Povodom Dana ozonskog omotača jedino se oglasila stranka Zeleni Srbije koji pozivaju na „na hitno donošenje Strategije zaštite vazduha i Nacionalnog programa za postepeno smanjenje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija, predviđenih Zakonom o zaštiti vazduha koji je donet još 15. maja 2009. godine.“
Ozonski omotač su 1913. otkrili francuski fizičari Šarl Fabri i Anri Bison. Osobine ovog omotača prvi je utvrdio britanski meteorolog Gordon Dobson. Najveća koncentracija ozona zapaža se na visini između 20 i 25 kilometara iznad Zemlje.
15. septembra je svetska akcija „Očistimo svet“ koja svake godine angažuje preko 35 miliona volontera u 130 zemalja, što je jedna od najvećih zajednica iz oblasti očuvanja životne sredine. Ovi ljudi, okupljeni oko jednog cilja, bave se motivacijom običnih ljudi, grupa, škola, kompanija i lokalnih samouprava da im se pridruže u sprovođenju aktivnosti koje se bave očuvanjem planete. Njihova glavna ideja je da svako u svojoj sredini može da učini mali korak, čija je veličina u tome što će inspirisati još nekog iz svoje okoline da učini to isto!
Evo šta biste mogli da uradite danas ukoliko želite da planeti čestitate njen praznik:
Zamenite postojeće sijalice štedljivim. Ukoliko vam se ne dopada njihova svetlost, onda ih par postavite u špajz ili podrum, tj. u prostorije u kojima ne provodite mnogo vremena
Ugasite svetlo kad god vam nije potrebno.
Koristite šibice umesto upaljača.
Atomic beam lampa
Gasite računare kada ih ne koristite
Do trenutka kada se dete nauči da ide u toalet, roditelji mu promene između 5.000 i 8.000 pelena. Kada kupujete pelene pogledajte na ambalaži koje se mogu reciklirati, ili pak koristite manje popularne, pamučne pelene.
NunaNai gaćice za odvikavanje od pelena
Izbegavajte korišćenje mašine za sušenje veša. Kupite drvene ili šarene štipaljke i veš sušite na terasi, na dobar stari način! Još nešto – garderoba će vam trajati duže!
Sharp Fit elastične presvlake
Bar jednom nedeljno budite vegetarijanac!
Chef Dini
U pekarama, restoranima, restoranima brze hrane uvek uzimajte samo jednu salvetu. Uglavnom će vam biti dovoljna!
Dok učite ili radite u kancelariji, uvek iskoristite i drugu stranu papira pre nego što ga bacite! Takođe, uvek štampajte dvostrano!
Reciklirajte novine!
Magične servijete
Ne kupujte svakodnevno vodu u malim flašama. Nabavite jednu flašicu ili termos u koji ćete svakog dana natočiti vodu. Ukoliko pijete vodu isključivo određenog proizvođača, kupite balon i svakog dana sipajte po malo.
Zipp zapp zavarivač
Zavrnite slavinu dok perete zube.
Možda nije baš pristojno predložiti, ali sve u svrhu očuvanja prirode – zašto se danas ne biste okupali sa svojim partnerom i uštedeli vodu?
Tuširajte se kraće.
Zasadite drvo
Viseće sadilice
Na posao, fakultet, školu dođite peške ili biciklom.
Ukoliko vam je garderober pun i u njemu je mnogo nepotrebnih stvari donirajte garderobu nekoj od ustanova za pomoć siromašnim i ugroženim ljudima.
Razmislite o kupovini odeće, obuće, predmeta za stan u second-hand prodavnicama ili reparirajte iste.
Prašak za reparaciju
Ugasite svetlo kad god vam nije potrebno.
Baštu zalivajte rano ujutru, kada nema mnogo isparavanja, a biljke tretirajte prirodnim sredstvima umesto veštačkim đubrivom.
Rastegljivo baštensko crevo
Zamolite poslodavca da ukoliko možete da radite od kuće, danas ostanete u svom domu. Uštedećete novac, gorivo, papir i salvetu u koji bi vam umotali sendvič na pauzi. Naravno, obećajte da ćete izvršiti sve neophodne zadatke!
Ear Wizard
Gasite računare kada ih ne koristite.
Automobil perite u auto perionicama. Jeste zabavno po toplom vremenu rashladiti se pranjem automobila, ali se na ovaj način utroši višestruko više vode nego u automatizovanim perionicama.
Izbegavajte uzimanje plastičnih kesa u supermarketima. Uvek ponesite platnene torbe.
Baggy torba za kupovinu
Koristite baterije koje se mogu puniti! Svake godine proizvede se preko 15 biliona baterija koje vrlo brzo završe na deponijama. Kupite baterije koje se mogu puniti i nabavite punjač jer je to dobra investicija – štedite i čuvate prirodu!
Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda, koji ga još naziva i gromovnikom ili Ilindan.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima. Nastavi sa čitanjem Sveti Ilija
Ono što je za Slovene bio Perun, to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo, jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelju.
Ilija ili Elaja (jevrejski Eliyahu) je bio jevrejski prorok iz 9. veka p. n. e. Pominje se u Talmudu, hrišćanskoj Bibliji i Kuranu.
Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Predanje kaže da se Sveti Ilija vazneo na nebo i da je i dalje živ. On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog u koji veruju pripadnici ove religije.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen.
Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Među Srbima postoji izreka “Od Svetog Ilije, sunce sve milije”. Takođe, mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
Đurđevdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja, čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici 23. aprila, kao Dan Svetog Georgija.
Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Prema narodnom, tradicionalnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana, te se smatra za granicu između zime i leta. Nastavi sa čitanjem Đurđevdan je…
Sat projektor
Đurđevdan je praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavni običaji su:
pletenje venaca od bilja
umivanje sa biljem
kupanje na reci
Čelično baštensko crevo
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Kantica i sprejer 2 u 1
Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“-đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Baštenska ogradica
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac i na kraju grab i crveno jaje, koje je ostalo od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“ itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.
Starlyf solarna lampa
Đurđevdan je i najveći romski blagdan (romski: Ederlezi) kojim se slavi povratak proleća. Mnoge tradicije koje su uz njega povezane potiču iz zajedničke tradicije mnogih naroda istočnog Sredozemlja. Na taj dan Romi se posebno svečano oblače, stavlja se nakit, odjekuje romska muzika i pleše se romsko kolo.
Nakit tatoo
Domovi se ukrašavaju cvećem i raspupanim grančicama u znak dobrodošlice proljeću. Obredi ovog praznika uključuju kupanje u vodi s cvetovima, a ponegde se i zidovi kuća peru vodom. Obično sе na ovaj dan jede jagnje.
Halogena pećnica
Oni koji slave svetog Georgija kao svoju krsnu slavu trebali bi da ga dostojno proslavljaju, kao pravi hrišćani, uz slavski kolač, koljivo i sveću, da dočekuju svoju rodbinu i prijatelje i da ih najpre sa slavskim kolačem i koljivom posluže, pa tek onda sa ostalom hranom koju su spremili za tu priliku.
U svetu se nizom manifestacija obeležava Dan planete Zemlje, 22. april, sa ciljem da ljude podseti u kakvom se stanju nalazi priroda naše planete.
Svrha obeležavanja 22. aprila je da se upozori na opasnost koja preti životu na Zemlji usled naglog razvoja industrije i porasta potrebe za energijom, što je dovelo do ispuštanja velikih količina otrovnih supstanci u atmosferu i povećanog iskorišćavanja fosilnog goriva, a posredno uticalo i na globalno zagrevanje i klimatske promene… Nastavi sa čitanjem Dan planete Zemlje
Dan planete Zemlje će biti obeležen i u Srbiji, nizom akcija koje su usmerene na upoznavanje građana s problemima s kojima se suočavaju ekosistemi, ali i zagađene urbane zone i način na koji se može poboljšati stanje životne sredine.
Odbor Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine i neformalna Zelena poslanička grupa, tim povodom organizuju okrugli sto „Uticaj javnosti na donošenje zakona“ na kome će se raspravljati o saradnji i ulozi organizacija civilnog društva i tog Odbora na očuvanju ekologije.
Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine „Ekologika“ i Institut ekonomskih nauka organizuju takođe međunarodni naučni skup „Uticaj klimatskih promena na životnu sredinu i privredu“, a koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
Dan planete Zemlje je ustanovljen 1970. godine u SAD, nakon ekološke akcije koja je održana tog dana.
Praznik posvećen planeti u svetu se obeležava od 1992. godine, kada je na konferencije UN o životnoj sredini u Rio de Žaneiru usklađen dugoročni program za promociju održivog razvoja.
Međunarodni dan žena, popularno nazvan “Osmi mart”, praznik je ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena. Ideja da se ovaj praznik obeležava pojavila se početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Tridesetih godina neke države su prestale da obeležavaju ovaj praznik, ali su 1975. godine Ujedinjene nacije počele zvanično da ga obeležavaju.
Rotirajuća četka za kosu
Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici “Triangle Shirtwaist”, koji se dogodio u Njujorku 1911. godine. Toga dana poginulo je preko 140 žena.
Slim & Lift caresse jeans
Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se 8.3. 1857. u Nju Jorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstrante je rasterala policija, a dva meseca kasnije, te iste žene su osnovale sindikat.
Aire Bra grudnjak
Protesti na 8.3. su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Nju Jork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine u organizaciji Socijalističke Internacionalne. Praznik je ustanovljen na predlog slavne nemačke političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin. Već sledeće godine praznik je obeležilo milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
DermaWand PRO mikrostrujni uređaj za negu kože
Prvi Dan žena se slavio 28.2. 1909. u SAD povodom deklaracije koju je donela Socijalistička partija Amerike.
Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stepenik ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontai nagovorila je Lenjina da 8.3. postane državni praznik. On se tokom sovjetskog perioda koristio za obeležavanje “herojstva radnica”.
Velform brows
Države na Zapadu su Dan žena uglavnom prestale da obeležavaju 1930-ih godina, delom i zato što su ga povezivale sa komunizmom. Međutim, feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina. Za Međunarodnu godinu žene proglašena je 1975. godina. Tada su Ujedinjene nacije počele zvanično da obeležavaju Međunarodni dan žena.
